Како је јуче саопштио Драган Богутовић на конференцији за новинаре у Вуковој задужбини, Велики жири „Вечерњих новости” у коме је учестовало 49 књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара окупио се 28. пут и још једном потврдио да је Награда „Меша Селимовић” специфична и јединствена не само код нас, него и у региону. „Критичари су овога пута предложили 118 књига, а „Мешину” награду убедљиво је - са 17 гласова добио Милисав Савић.
Жирирање се, према речима Богутовића, који је награду основао са Огњеном Лакићевићем, увек претвара у прави културни ритуал, јер се избор најбољих дела обавља јавно, пред најширом читалачком публиком, што спречава могућност лобирања за поједине писце. Поготову што изабрани критичари припадају различитим генерацијама и заговорници су различитих књижевних поетика.
Чланови жирија “Вечерњих новости” су из Београда, Новог Сада, Ниша, Смедерева, Крушевца, Крагујевца, Младеновца, Бањалуке, Бијељине, Новог Пазара, Зрењанина, Сомбора, Косовске Митровице, Сврљига, Вршца, Јагодине и Мокрина. Они су до 1. фебруара послали своје предлоге за награду, који су свакодневно, од 5. до 17. фебруара објављивани на страницама „Вечерњих новости” .
Проглашењу најбоље књиге на српском језику у прошлој години присуствовао је и Милисав Савић, књижевни историчар, преводилац, дипломата, професор универзитета и добитник НИН-ове награда 1991. године за роман “Хлеб и страх” (коју је после вратио). Савић је том приликом рекао новинарима, а преноси Танјуг, да је „леп осећај освојеним наградама које носе звучна имена наше књижевности - Стефан Првовенчани, Вук, Андрић, Лаза Костић, Глигорије Божовић, Вељко Петровић, Душан Васиљев, Љубомир П. Ненадовић - придодати и награду са именом великог Мехмеда Меше Селимовића”.
Савић је поручио колегама, који су са својим добрим књигама из овогодишње продукције могли, баш као и он, да се оките овом наградом, да не посустају, а награде их неће мимоићи. Такође, Награда „Меша Селимовић„ показује да је наша критика жива, што у овом времену, када се књиге све мање читају и када се о њима све мање пише, уопште није мало - истакао је Савић.
Љубавни роман са додацима “La sans pareille”, био је у најужем избору за овогодишњу НИН-ову награду. Наслов значи “неупоредива, без премца”, а у садржају, реч је о постмодернистичком поигравању формом. Књижевна критика је у Савићевом роману запазила манир Кортасарових “Школица”, као и модел Бокачовог “Декамерона”. Ова “отворена текстуална слагалица” везана је за Фиренцу, а прати је упозорење читаоцима који, да би је разумели, морају да познају преко стотину најбољих романа светске и домаће књижевности.
Издавач наводи да је овај роман непрекидно преплитање фиктивног, карневалског мистичног и документарног, уз историографију југословенске ратне драме током деведесетих година прошлог века, све до најновије транзиције, “целофанских писаца” и масовне културе, све уоквирено причама у знаку броја десет. Толико је и наратора под сенкама Црњанског, Дантеа, Селимовића, Андрића, Шехерезаде, Бранка Миљковића, Чехова, Казанове, Шћепана Малог, Итала Калвина, који акцентују митове и усмено предање Балкана. Савић доноси и аутопоетичке пасаже о суштини самог чина писања.
Награда “Меша Селимовић” Милисаву Савићу биће уручена током марта, саопштено је из “Вечерњих новости”.
Р. Лотина
Први сусрет с Мешом
Милисав Савић је са пуно емоција описао свој први сусрет са Мешом Селимовићем. Са њим је 1970. године направио интервју за НИН, уочи изласка из штампе романа „Тврђава”. Уследила су још два разговора - за „Младост” и за „Књижевну реч„. Био је то саговорник од кога је млади писац и новинар имао шта научити. И не само он, констатовао је Савић.
- У награђеном роману јасно сам ставио до знања да сам свом јунаку дао име по Хасану из „Дервиша и смрти”. Знам једино да лепшег имена нисам могао изабрати - казао је лауреат.
