Укоричивши безмало 500 врхунских фотографија, „Војводина - четири годишња доба” води читаоце кроз фасцинантан Папов свет, од Фрушке горе и Делиблатске пешчаре, Ковиљског рита и шума у Моношторском риту, до Горњег Брега код Сенте и Дунава код Новог Сада. Води га „кроз празник лепоте”, како то вели у предговору новинар и публициста Ћорђе Вукмировић.
Ово је књига о једном готово нестварном споју човека и природе. Или обрнуто, како год хоћете, истиче Вукмировић.
Како додаје, ово је, још више, књига о невероватној способности да се у свакој од непрекидних, и непредвидивих, мена природе препозна и трајно забележи најлепши и најдрагоценији тренутак, тренутак који се никада више неће поновити.
Ово је и књига о апсолутној посвећености једног човека једној равници и свему оном што у тој равници живи, расте, воли и, најзад, умире. Да би се, изнова и изнова, опет рађало, расло, волело и умирало. И тако у недоглед, вели Вукмировић.
Како дишу салаши и људи, Фрушка гора кад је заогрне снег или процвета, шта раде паори, где су најлепше птице... све то открива објектив Јарослава Папа, све у њему има праву боју и шмек, записаће Нада Вујовић, главна уредница „Дневника”. „Хиљаду реч, а једна фотографија”, додаће, док ће Ненад Ћаћић, главни и одговорни уредник Првог програма РТВ , оценити да Папове фотографије „вођење његовом виртуозношћу, свирају најлепше фото-мелодије”, да би Срђан Илић, директор фотографије Танјуга, констатовао да Пап „у слике уграђује део себе, део великог срца које куца за сваки уловљен и од заборава отргнут тренутак”.
Велики број Папових фотографија је, подсећа билог др Оливер Фојкар, направљен је у чувеном „златном сату”, када „чаробно ниско светло лиже, као да милује природу”. „Небо је наранyасто, трска је црвена, јелен са облачићем водене паре из њушке... Такве тренутке је ретко ко доживео, камоли снимио, а Јарослав јесте”. Деценијама је Пап доследан себи и природњачкој фотографији, што потврђује и новосадски фоторепортер Дарко Дозет, открићем да њихове београдске колеге, када гледају и оцењују фотографије природе, одавно за оне баш, баш најбоље кажу: Права „паповача”.
Уосталом, што би рекао Томислав Петернек, још један сабрат по „трећем оку” аутора фотомонографије „Војводина”: Јарослав Пап је велики фотограф, један од највећих које данас имамо!
Мирослав Стајић
