Преојекат је покренут новембра 2020. као заједничка иницијатива два министарства - културе и информисања и грађавинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и цивилног сектора „Фондације за заштиту културне и историјске баштине“ и обухвата 118 двораца и палата на територији Србије који су под заштитом државе.
Министарка је казала да је Француска исказала интересовање да помогне Србији у реализацији пројекта, те да верује да ће након пандемије и с именовањем нове владе Француске тај процес бити додатно убрзан.
"Тиме ће наша укупна, а посебно културна сарадња, добити нову, вредну димензију“, навела је министарка.
Гојковић је истакла важност обнављања двораца с обзиром да се на тај начин дворцима и вилама даје вредан допринос и развоју привреде и јачању туристичких потенцијала многих крајева Србије, али и показује нов, зрелији и одговорнији однос према нашој историји и неговању културе сећања, чиме се јача свест о националном идентитету и ослања на културну баштину као потенцијалу будућег развоја.
Навела је да неки до тох објеката треба да постану музеји, друге хотели, ресторани, винарије или локалитети на којима ће се снимати серије и филмови.
„Познато је да је Србија по питању снимања филмова, серија и реклама постала светски позната и пожељна дестинација за продукције из целог света. Рестаурирани дворци и летњиковци широм земље на занимљив и аутентичан начин додатно ће појачати понуду наших атрактивних филмских локација“, навела је министарка.
Подсетила је да многи од тих објеката имају велики значај за српску историју - династије Карађорђевић и Обреновић, породице као што су Стратимировић и Дунђерски, али и успешних индустријалаца и трговаца попут српских краљева текстила Теокаровића и додала да је један од највећих двораца у Србији, дворац Карачоњи у Новом Милошеву прави пример симбола непожељног система вредности, који је доминирао у периоду од 1945. до 2000. године, када су дворци претварани у земљорадничке задруге и слично.
„Од 1980. до 2000. године био је претворен у фабрику хемијске индустрије. Уместо туриста и музејских експоната у њему се и даље налазе цистерне фабрике која је у међувремену банкротирала. Транзициони изазови после 2000. Године у Србији, довели су до запуштања или неадекватне намене двораца“, навела је министарка.
Гојковић је истакла да је Француска један од синонима за квалитетно старање о овој врсти културног наслеђа и да чврсто верује да ће нам француска искуства и помоћ експерата бити од велике користи у процесу ревитализације српских двораца и вила.
Приликом отварања панела „Дворци Србије“ она је исказала задовољство обједињавањем још две теме на том догађају, које су изузетно значајне за српску културу, а то су изложба о Николи Тесли постављене тренутно у Културном центру Србије, и обележавање 49. година од оснивања тада Културно-информативног центра у Паризу.
„По многима највећи светски проналазач прошлог миленијума једном приликом је рекао: "Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина", навела је Гојковић и додала да и да није било те његове жеље наша држава има обавезу да на сваки начин негује и чува успомену на лик и дело овог великана.
Препознајући ту обавезу Министарство је поставило изложбу на најистакнутијем месту представљања наше културе и наслеђа у овом часу, а то је, казала је министарка, Културни центар Србије у Паризу, у којем скоро пет деценија француска публика има прилику да ужива у изузетним културним манифестацијама.
„Плејада великих уметника је обележила рад овог центра, од књижевних великана преко чувеног Париског круга сликара као и млађих уметника који својим радом настављају традицију Париског круга", казала је Гојковић.
На панелу је говорио и некадашњи министар културе Француске Фредерик Митеран, који је истакао тесне културне везе између Србије и Француске и поштовање Француске према Србији. Нагласио је значај сарадње у овој области очувања културног наслеђа и поздравио почетак великог посла, као што је попис и идентификовање двораца, вила и летњиковаца, којима је потребна обнова и утврђивање намене.
На панелу је говорила и кнегиња Јелисавета Карађорђевић, која је указала да је важно да држава уђе у цео процес, а како ће се објекти користити зависи од културне политике једне земље и стратегије, па се тако могу укључити у туристичку понуду, користити за музеје, конференције, снимање филмова, али посебно је важно како локална заједница то види, јер ће то бити у њеном интересу и зато је значајно и њено укључивање.
