Темељ поставке је заправо практични део њеног докторског уметничког пројекта под називом „Тактилни дијалози - Примена биомиметичких форми при стварању уметничког дела”. Како појашњава ауторка, у основи се ради о истраживању могућности превођења преузетих органских форми, односно биоморфних и зооморфних облика, у неке уметничке форме.
То „превођење” се дешава тако што најпре фотографишем неке елементе из природе. Потим правим скице, односно сводим те елементе и другачије их стилизујем и на крају их „преводим” у слику, скулптуру или инсталацију, каже за „Дневник” Ана Вртачник.
Поставка у Галерији СУЛУВ-а обухвата једну инсталацију, шест цртежа и десет слика рађених од вуне. При томе није згорег напоменути да је Ана користила вуну органског порекла, добијену од узгајивача оваца са Поповице. Ту је вуну сама обрађивала - тачније уз, како каже, помоћ маме и баке – и од ње су на на крају настала потпуно еколошка уметничка дела.
У основи, моје истраживање се заправо бави естетском везом између природних и форми уметничког дела, местима њиховог преклапања и преплитања, као и могућностима интерпретације преузетог визуелног материјала и његовог претварања у уметнички садржај. И сигурно нећу са докторатом завршити истраживања на том пољу, напротив. Рецимо, сада ме више занимају скулптуре и инсталације иако ће на изложби доминитари слике, мада и оне заправо излазе у простор.
Ана Вртачник је основне и мастер студије сликарства завршила је на Академији уметности у Новом Саду, где је сада и докторанд.
У суштини, докторат је прилика да једно истраживање, на којем бих свакако радила, употпуним и теоријским објашњењем, те да га и тим путем приближим публици. У том смислу се и трудим да докторат напишем што једноставније да би сви заинтересовани могли да га размеју. С друге стране, када сте унутар академске заједнице, сваки нови домашени ниво образовања и усавршавања, па тако и докторат, важан је за даље напредовање. Тренутно сам запослена као виши стручни сарадник на Катедри за сликарство АУНС и стварно уживам у том раду са студентима, јер одржава и мене свежом. Стално сам у контакту са млађим колегама, посматрам како они размишљају, чак и они мене некад науче нечему као и ја њих. Зато и више на то гледам као на колегијалан однос него као на однос предавача и студента.
До сада је Ана Вртачник имала бројне самостале и групне изложбе, колаборације и публикације са различитим уметницима, кустосима, институцијама и галеријама широм света ( Кина, Швајцарска, Белгија, ландија, Аустрија, Данска, САД, Канада, Шпанија...). И након представљања у Галерији СУЛУВ-а чека је још седам изложби: Ужице, Крагујевац, Апатин, Сомбор...
Добила сам позив из једне галерије у Хонг Конгу, којој се свиђа мој рад и план је да у другој половини године одабране слике пошаљем тамо, а део докторског пројекта је већ у Холандији. Корона је ужасно пореметила огроман број људи, утицала је итекако и на свет уметности, али ја ипак и даље сваког јутра идем у атеље, радим, имам већ и планове за два-три наредна циклуса и једва чекам да им се посветим, истовремено се надајући да ће се све у што скоријој будућности вратити у нормалу.
М. Стајић
