Поставка, коју чини избор листова које је Медаковић издавао и уређивао, као и избор његових дела и литературе о њему, може се погледати до 1. септембра у јавном каталогу Библиотеке.
Данило Медаковић основну школу завршио је у Грачацу, гимназију у Задру након чега је дошао у Кнежевину Србију где се запослио као чиновник.
Са кнезом Милошем је прешао у Аустрију и постао његов секретар и захваљујући његовој материјалној помоћи завршио је права у Бечу и историју на Филозофском факултету у Берлину.
По повратку из Немачке позајмио је новац од Јеврема Обреновића и отворио штампарију.
Основао је и био први председник Друштва српског напретка у Сремским Карловцима.
Ово друштво му је помогло да покрене "Напредак" (први број објављен је 14. новембра 1848), први лист који је штампан Вуковим правописом.
У својој штампарији штампао је велики број књижевних дела значајних за српску културу: сабрана дела Доситеја Обрадовића у 10 књига, Даничићев превод Мурављевих Писма о служби божјој, први део Петрановићеве Историје књижевности...
Издавао је календаре "Годишњак" (1849-1864) и "Ласта" (1850), а после забране "Напретка" часопис "Јужна пчела" (1851-1852), "Србски дневник" (први број објављен је 3. јула 1852) и његов књижевни додатак "Седмицу" (први број објављен је 7. јула 1852), поново "Напредак" (1863-1864).
Изабран је за дописног члана Друштва српске словесности, а активно је учествовао и у раду Матице српске.
Поред уредничко-издавачког рада бавио се и књижевношћу и проучавањем историје и значајна је књига "Повјесница србског народа од најстаријих времена до 1850. године".
Његов брат био је Милорад Медаковић, историчар, новинар и дипломата, син Богдан Медаковић, адвокат и политичар, а праунук Дејан Медаковић, историчар уметности и академик.
"Новине су једна важна струка књижевна; оне су, кад се вешто и приљежно обделавају, кадре бити народу од онолике користи, од колико могу бити скоро све остале књижевне струке уједно. Све су остале струке књижевне једна од друге одвојене, а новине имају претресати и радити о ономе што је живац народни и допиру мање више у све остале струке. Новине су руководитељ неки у главним потребама народа, а у исто време огледало целе књижевности србске. Ја нисам ни мало грешио што сам некад новине назвао огњиштем народним", написао је Данило Медаковића у уводнику првог броја "Србског дневника".
Ауторка изложбе је Силвија Чамбер, уредник Селимир Радуловић.
