Више од једноставне приче о овом француско - српском пару, изложба дочарава време пред Други светски рат и након њега, и указује на њихове везе с тадашњом европском интелектуалном и уметничком елитом, која је у то време стварала изузетна дела, како ће се касније потврдити.
Поставку од 95 експоната чине и уметничка дела аутора блиских овом пару, затим илустрације, документарни материјал и лични предмети. Поред дугогодишњег пријатељства са сликарком Љубицом Цуцом Сокић, Олга Кешељевић и њен супруг су се дружили са Пеђом Милосављевићем, Алексом Челебоновићем, Богданом Шупутом, Јурицом Рибаром, Петром Лубардом, Бором Барухом, Иваном Табаковићем, Недељком Гвозденовићем, и другим нашим ауторима, што говори и о уметничком значају дела која су присутна на овој изложби.
Како подсећа Дијана Метлић у овој књизи, „чинећи невидљиви епицентар утицајног културног круга они су око себе окупили угледне европске писце, филозофе и ликовне ствараоце„, међу којима су били: Жан-Пол Сартр, Албер Ками, Жан Жене, Антонен Арто, Жан Кокто, Симон де Бовоар, Алберто и Дијего Ђакомети, Лена Леклерк, Оливије Ларонд, Пјер Лисије, Љубица Цуца Сокић, Недељко Гвозденовић, Предраг Милосављевић, Петар Лубарда, Иван Табаковић, Душан Станимировић и бројни други.
„Посебно нас чини срећним што је идеја за ову књигу настала у Галерији Матице српске пред сликом „Кафана у Паризу“ Богдана Шупута“, подсетила је у уводнику ове књиге др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.
- Управо пред том сликом, током анализе приказаних ликова започето је интересовање Дијане Метлић за Олгу Кешељевић, а након неколико година трагања и истраживања настао је текст који нам ова књига доноси. Она је за нас драгоцена као пример како пред једним уметничким делом и запитаношћу о једној, јавности слабо познатој особи као што је Олга Кешељевић, може настати нови наратив који доноси бројне податке о једном времену. Пред нама је књига „Олга Кешељевић и Марк Барбеза“ која проширује и продубљује наша сазнања о приватним и културним француско-српским односима током 20.века. Она се чита са задовољством, као роман, писана је једноставним и елоквентним језиком, а опет, доноси пред познаваоца уметничких – књижевних и ликовних прилика бројне нове податке - указује Тијана Палковљевић Бугарски.
На тренутак када се појавила инспирација за ову књигу, враћа се и Дијана Метлић.
- Моје интересовање за личност Олге Кешељевић првобитно се развило пред сликом у сталној поставци уметности двадесетог века Галерије Матице српске у Новом Саду, где се ова елегантна девојка у модерној плавој хаљини појављује као једна од кључних фигура у бучном париском клубу у коме се до раних јутарњих сати свирао yез. У питању је дело монументалних размера, „Кафана у Паризу“ (1939) рано настрадалог уметника Богдана Шупута (1914-1942), убијеног у Новосадској рацији у вихору Другог светског рата - подсећа Дијана Метлић.
„Ова студија настала је из два разлога. Први мотив у вези је с непроцењиво важном издавачком делатношћу Марка Барбезаа и његове куће „Л ‘Арбалет“, чија је комплетна издавачка права 1997. године власник лично уступио надалеко чувеном Галимару“, наводи Дијана Метлић, и додаје да се други мотив за настанак ове студије налази у историји уметности. „Он је подстакнут жељом да се на основу доступних материјалних трагова реконструише животна путања Олге Кешељевић Барбеза, њене уметничке склоности и афинитети, те проговори о француско – српским везама које су се захваљујући породици Барбеза продубљивале на једном суштинском, личном нивоу.“
Анализирајући животе Олге Кешељевић и Марка Барбезаа, њихову делатност, уметничку колекцију коју су сакупили, књиге које су издавали или чували у својој библиотеци, посвете у књигама, писма и фотографије које су остале као трагови њихових путовања и дружења, Дијана Метлић је, по речима Тијане Палковљевић Бугарски, написала текст који на најбољи начин обједињује историју и уметност, појединца и европске уметничке токове.
- Верујемо да ће ову књигу многи читати с интересовањем и задовољством као роман о Олги Кешељевић Барбеза, историчарки уметности и глумици, и њеном необичном животу у коме су сви споредни актери и епизодни ликови много познатији од главне женске улоге - истиче у уводнику ове књиге Тијана Палковљевић Бугарски.
Н. Пејчић
