У питању је уље на платну које је вероватно прошло више научних тестова и испитивања од било ког другог, будући да су пуних 35 година провођене силне анализе које су требале да утврде да ли је и ово рад Леонарда да Винчија, попут најпознатије слике на свету која се чува у Лувру. Тек, коначног одговора и даље нема, мада су највећи експерти за дело ренесансног генија уверени у то да - није.
Тако професор с Оксфорда Мартин Кемп у интервјуу датом „Артнет њузу” одбацује тврдњу да је Леонардо насликао било који део ове слике, већ приписује слику мајсторовој радионици, тврдећи да је то само једна од бројних копија Мона Лизе које су израдили сарадници, помоћници и ученици великог уметника. „Циљ изложбе је да се портрет поново промовише како би се повећала вредност слике”, рекао је Кемп. На истом трагу је и Леонардов биограф Валтер Исаксон, с тим што он ипак оставља одшкринута врата оценом да је аутор платна „можда имао повремену помоћ мајстора”. Истина, има историчара уметности који не сматрају да је дело апсолутно безвредно, напротив, али је чињеница и да све што окружује ову слику, почев од ултрафенси мултимедијалног интерактивног изложбеног итинерера, указује на то да је ипак пре свега “реч о пукој комерцијалној операцији”. Уосталом, о томе сведочи и цена улазнице, јер да би се бацио поглед на “Мона Лизу из Ajзелворта” - што је службени назив дела – ваља издвојити 14 евра.
“Прва Мона Лиза” стигла је, иначе, у Енглеску 1773. и чувана је у дворцу у Сомерсет. Уочи Првог светског рата слику купује Хју Блакер, трговац уметнинама који је живео – у Ajзелворту. Следећи купац био је амерички колекционар Хенри Пулицер, да би платно напослетку, 2008. стигао у руке међународног конзорцијума са седиштем у Швајцарској, који је на крају формирао и Фондацију Мона Лиза, исту оне која сада организује путешествије слике по свету, па тако и изложбу у Торину, која ће бити отворена до 26. маја 2004.
М. Стајић
