Компијано је рођен пре четири деценије у Паризу, с тим да данас живи и ради у Нанту. Од ране младости показује интересовање најпре за графите, а затим за шире поље уметности, па започиње студије за визуелне комуникације, да би се убрзо преусмерио на личан практичан рад на студијама за лепе уметности. Допунско образовање стиче у атељеима Франсоа Боасрона и Филипа Коњеа, а паралелно с тим развија и технику сито штампе, у којој и надаље често ради, мада његов опус обухвата и уља на платну и скулптуре.
„У својим сликама тежим да пружим тај осећај да можемо да се нађемо на месту Адама и Еве пред вратима ’Изгубљеног раја’, наивно окусимо лепу јабуку коју нам рептил перфидно пружа да бисмо завршили прогнани источније од Еденског врта“, речи су Кристофа Компијана. А пред његову сомборску изложбу Татјана Димитријевић наводи да Компијанијев слободни колористички приступ у грађењу композиције и привлачне и динамичне плохе боје, стварају услове да, у већ очекиваном контрасту, коначан исказ слике употпуне симболи и пиктограми, реализовани језиком који је једино и могућ – читким, децидним контурама, неретко урађеним спрејом преко шаблона, наглашавајући њихову силовиту непорецивост.
„Сериграфским и стенсил поступцима Компиано оставља печате, на исти начин како те слике бивају дубоко утиснуте и у наше илузије. Репетиране или увећане, употпуњене текстом или завршном гестуалном реакцијом уметника, изазивају ону количину непријатности довољну да побуди отрежњење”, указује сомборска уметница. Изложба радова Кристофа Компијана, која се реализује у сарадњи са Стредњњоевропским културним центром из Новог Сада и Vina Production из француског града Сен Рафаел, биће у Градском музеју отворена наредне три недеље.
М. С.
