Изложба ће бити отворена сутра у 19 часова у Историјском архиву града Новог Сада (Филипа Вишњића 2а), а дан касније у суботу, такође у 19 часова, у Културној станици “Свилара” (Ђорђа Рајковића 6б).
Представљајући чланове “Ликовног круга” ликовни критичар Сава Степанов, који ће и отворити ове две изложбе, указује да ови уметници имају богато искуство атељејског деловања. Још средином прошлог века унутар монументалног петроварадинског фортификационог здања почеле су да успостављају прве уметничке радионице у којима бројни аутори остварују читаво богатство различитости у јединственој уметничкој колонији. Уз Музеј града, чувени Атеље 61 и Галерију таписерија “Бошко Петровић“, а поготово уз Академију уметности која на Тврђави деценијама делује и перманентно формира нове младе уметничке снаге - овај уметнички “Олимп” над “српском Атином” чува аутономију уметничког стваралаштва и дефинише аутентична уметничка сведочења о свету и времену у коме живимо, наводи Степанов. Презентовањем властитог рада ови уметници, по његовим речима, активно су укључени у ликовни живот Новог Сада доприносећи његовом статусу једног од најзначајнијих уметничких центара у нашој земљи.
Радови 33 уметника
На изложби ће учестовати 33 уметника са 52 рада -Гордана Авдић, Зоран Бабин, Ивана Бјелица, Јелена Бјелица, Радуле Бошковић, Игор Цвејановић, Војислав Девић, Бранислав Добановачки, Гојко Ђуровић, Драгана Гајић, Маријана Гвозденовић, Бојан Кириyић, Ивана Косановић, Јелена Ковачевић, Драган Куруцић, Ференц Мауритс, Миодраг Миљковић, Милена Мишков, Слободан Мојак, Слободан Бата Недељковић, Мирослав Нонин, Ана Леда Поп, Павел Поп, Боривој Попржан, Александра Радошевић, Бранислав Радошевић, Срђан Солдатовић, Душко Стојановић, Владислав Шешлија, Предраг Шиђанин и Маја Буyаров, Андреја Баћо Васиљевић и Бранка Веселиновић.
На овој изложби представљају се актери класичне атељејске или штафелајске уметности и како наводи Степанов преваладавају они који сопствено виђење, доживљавање и проживљавање света заснивају на аутентичним сликарским (боја-колорит, линија-цртеж, материја) и скулпторским елементима (материјал, маса, простор) како би остварили властите поетске, метафоричке и филозофске закључке који посматрачу могу помоћи да се снађе у времену несигурности, неемоционалности и све наглашеније дехуманизације... Како примећује очигледно је да природи класичног атељеа није блиска атмосфера дигиталне и медијске уметности те на изложби “Ликовног круга” такве уметности нема у њеној аутентичној појавности. Ипак, Степанов скреће пажњу на најчешћи “додир” са тим новим начином интерпретирања и промишљања света који се остварује у домену графике и фотографије, дакле у оним медијима који свој техницистички карактер проширују новим технолошко-медијским поступцима. Као иновативно на овој изложби он наводи присуство остварења примењених уметности, а што итекако наглашава њену иманентност у нашем свакодневљу. Сваки од 33 уметника нуди властито виђење света те, као и све друге групне изложбе, и ова представља скуп најразличитијих порука.
Обе поставке ће моћи да се погледају до 5. децембра.
Н. Попов
