Реч је о докторској дисертацији др Буловића, одбрањеној 1980. на Богословском факултету у Атини и на грчком језику објављеној три године касније у издању Патријаршијског института за патролошке студије у Солуну, да би је сада на српски превео Станимир Јакшић.
„Књига је интонирана антисколастички, антинационалистички, али не и антидијалошки. Она показује колико је ова тема разликовања важна за разумевање догматских спорова између Истока и Запада”, појаснио је владика бачки, додајући да тематика студије и њени протагонисти имају значај и за дијалог цркви, што је поготово важно данас када имамо, како је истакао, две супротстављене тенденције - једну која сматра да је природно да будемо у сталном сукобу и свађи, и друга која сматра да треба жртвовати све ради опстанка земаљских вредности.
О књизи су говорили епископ крушевачки Давид и митрополит загребачко-љубљански Порфирије, који је Беседи и Матици честитао на „заиста капиталном подухвату” јер је реч о јединственом делу по свом богословском значају. ,„Живимо у времену када постоји хиперпродукција писане речи, али и хиперпродукција доктората, па данас нешто што би некад било тек мало бољи семинарски рад сад имамо као докторску дисертацију. Насупрот томе, дисертација владике Иринеја нема пролазни карактер, него је у питању рад који се с правом може назвати класичним делом”, рекао је митрополит Порфирије, док је председник Матице српске проф. др Драган Станић истакао да су се по великим људима препознавала - и препознаваће се - времена „у којима живимо и лутамо ми који тражимо крупне оријентире како не бисмо сасвим залутали и у тим лутањима негде потонули. „Чак и ако не нађемо баш најбоље стазе, гледајући светлосне оријентире, општи правац кретања сасвим сигурно неће бити погрешан. А владика бачки Иринеј испоставља се као извор светлости и топлине, као вечна ватра која увек и постојано гори, никад се не тули до жеравице, и никад не разгорева до неконтролисане буктиње”, речи су професора Драгана Станића.
М. С.
