Тако су се у избору нашле и копије зидних слика које су извели најбољи сликари-кописти друге половине ЏЏ века, чија је делатност била везана за велике државне пројекте копирања живописа у српским црквама и манастирима, попут Зденке Живковић, Душана Михаиловића, Наума Андрића или Петра Балабановића. Истовремено, пред публиком у Грачаници биће и одабрани радови савремених уметника из друге половине XX и XXI века: Ратка Кулића, Добривоја Рајића, Вере Зарић, Предрага Пеђе Ђаковића, Благоја Срдића (Браца Бонифације), Паје Јовановића, Драгутина Инкиостри-Медењака и Анастаса Боцарића..
– У тренутку када Галерија савремене уметности Приштина, смештена у Дому културе у Грачаници, овом поставком обележава 47 година постојања и 33 годину Видовданских свечаности, свесни угрожености српског културног наслеђа - и живота - на Косову и Метохији, изложбом под називом У славу светлости указујемо на иконичне представе српске уметности, те блиставе тачке наше уметничке кошнице – каже за „Дневник” аутор изложбе, виши конзерватор Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске.
Из богате Збирке копија зидних слика Галерије Матице српске одабрано је, појашњава Вуксановић, седам радова који потенцирају разлике између сликарства српског средњег века са Косова и Метохије, са копијом Богородице Елеусе са Христом хранитељем из чувене Цркве Богородице Љевишке у Призрену, с једне стране, те репрезентативних барокних сликарских узлета Христофора Жефаровића из Бођана и Стефана Тенецког из манастира Крушедола, с друге. Манифестација српског зидног сликарства додатно је проширена копијама фресака Теодора Симеонова Грунтовића из манастира Српски Ковин, на територији данашње Мађарске, на којима се ишчитавају имена српских краљева и светитеља, у барокно византијској синергији стилова.
– На платформи развоја српске религиозне уметности, смештена је, у контрапункту са делима савремених српских уметника, једна претпостављена селекција модуларне хронологије – додаје Вуксановић. – Погледом на имагинарни свет духовности мозаичке сложености Вере Зарић, и енергичну вертикалу белог једра Добривоја Рајића, па структуру дигиталне медијске инверзије Ратомира Кулића, затим потресну сцену херојског страдања српских војника у „Плавој гробници” Пеђе Ђаковића и колоритну звучност енкаустичких слојева боје у апстрахованом пољу Браце Бонифација – наглашавају се контрасти у полицентричним везама и реферишу на трансформацијски карактер српске уметности. При томе, неке од ових слика намерно ће бити постављене уз копију са приказом Страшног суда из манастира Српски Ковин. У сваком случају, овакав избор, један од могућих, утемељен је и симболичким поступцима у контексту слике Сеоба Срба, коју је након оригиналне верзије рађене уљем на платну, Паја Јовановић хромолитографски штампао код Петра Николића у Загребу, обезбедивши тако тој националној икони масовно присуство у српским домовима.
Посебан сегмент изложбе посвећен је уметничким делима реализованим у поводу јубилеја Галерије Матице српске, 175 година трајња, па је тако међу експонатима и биста чувеног сликара Уроша Предића, изливена у бронзи, рад Луке Кулића. Ова биста је, подсетимо, била део импозантне изложбе „Урош Предић. Живот посвећен лепоти и уметности”, уприличене управо поводом велике годишњице. У Грачаници је такође и мапа Понос нације. У збиру Данила Вуксановића, која садржи дигиталне колаже са елементима из историје ГМС, фрагменте уметничких дела и симболе кључних области деловања Галерије. Међу осталим, ту је и рад Кошница, који својом симболиком практично затвара круг једног могућег избора из колекције ГМС, јер тај знамен првог реда нашег најстаријег књижевног, културног и научог друштва, као персонификација заједничког рада, указује и на саборност узвишене идеје: У славу светлости.
Изложба у Дому културе „Грачаница“ биће отворена до 14. јула ове године.
М. Стајић
