и диригентску управу шефа Опере у Мексико Ситију Србољуба Динића, и својим извођењем, поново, одушевио публику. Баш као и на светским позорницама и најпознатијим концертним дворанама. Како каже, долазак на Мокру гору је посебан доживљај, јер је то место где време има сасвим другу димензију него негде друге и зато ту остаје што дуже може.
Овај млади уметник ужива да свира, воли свој инструмент и истиче да публика то, вероватно, и сама осети и због тога се добро осећа с њим.
- Нема никакве тајне у мојим наступима, људи препознају да уживам док свирам, да волим сцену и то ме чини квалитетним - каже Радуловић. - Волим публику на којем год да сам месту и свака је публика изванредна. Људи се оптерећују непотребним стварима, рецимо ко и одакле долази, а то уопште није важно. Пуно путујем и волим да путујем, а када сте у авиону видите да границе не постоје и да су потпуно небитне. Зато се свугде осећам добро.
Боравак на музичком фестивалу на којем су млади уметници, указује Радуловић, који је и сам веома млад, изузетна је мотивација за све. Бити узор младим музичарима, каже Радуловић, прија, и каже да је најважније да верују у себе и буду оно што јесу.
- Лепо је бити некоме узор и пружити му мотивацију за даљи рад. Сарадња с младим људима корисна је и за већ потврђене уметнике, а посебно за музичаре који су на почетку своје каријере и који дају све од себе. Они који тек почињу не треба уопште да се труде да буду другачији већ морају да верују у себе и оно што раде. На сцени си сам и као огољен, сви те гледају и све се види, али то треба поједноставити, јер публика долази да ужива, а не да оцењује, па је најважније да се представе у правом светлу, онакви какви су, јер ништа не може да се ради на силу - каже Радуловић.
Говорећи о својој сарадњи с професорима, пре свега Дејаном Михаиловићем из Београда и Патриком Фонтанарозом из Париза, Радуловић указује да је од сваког нешто добио и нада се, вратио.
– У различитом животном добу сам сарађивао с њима и од професора Михаиловића сам научио музичку технику, стекао знање из историје музике и репертоара и добио невероватну базу знања. Са Фонтанарозом сам радио много краће, а и сада свирамо заједно. Осећај слободе док свирам неко дело од њега сам научио, он ми је отворио перспективу позиције уметника, указао ми која је наша мисија као извођача. Јер није важно одсвирати дело од почетка до краја, већ оставити и свој лични траг, пронаћи мотивацију и у животу и иксуству - каже прослављени виолиниста.
Наш саговорник истиче да веома тешко може да издвоји омиљеног композитора, јер је некада ближи Бетовену или Шуберту, некад руским композиторима... а да су, условно Бах и Моцарт база класичне музике, што наравно не умањује важност других композитора.
– Понекад када узмем партитуру, која ми делује тешка за извођење, али и имресивна истовремено, сетим се да је много људи свирало исто то и схватим да су и они који су их писали били сасвим обични људи који су се изражавали кроз музику која им је била филтер за догађаје у свакодневном животу - сматра Немања Радуловић.
Немања Радуловић често свира и стара српска кола, а како каже, то му пружа могућност да покаже своје умеће, али и упозна свет са традиционалном српском музиком. Он истиче да воли све врсте музике.
- Свирам све што ми прија, све што могу да пренесем на најбољи начин, када свирам. Сваки концерт доживљавам као велику журку, која креће лагано, а потом расте и постаје много продубљенија и завршава се енергично - баш као велика журка. На мојој плеј листи има апсолутно свих врста музике, од домаћих поп и народних певача, рок група, традиционалне и класичне музике... За извођење класичне музике инспирише ме слушање наше народне музике, а фолклор је био инспирација и многим композиторима - каже Немања Радуловић, који је до септембра концертно активан, потом му предстоји мастер клас у Француској, а затим одлази на одмор.
Добрила Млађеновић
Виолина изабрана по звуку
На Мокрој Гори Немања Радуловић је свирао на виолини коју је изабрао искључиво по звуку. Из 19. је века, а градитељ је непознат.
– Приликом избора пресудио је звук, физичка удобност инструмента, прилагодљивост. Било ми је веома важно да на њој могу да пронађем звук који желим да имам да не бих морао да мењам своју интуицију и жеље да бих се ја њој прилагођава.
Има много наших успешних музичара
Од домаћих композитора Немања Радуловић издваја сарадњу са Александром Сердаром, који је, како каже, посебан у свему што ради, било да компонује класичну или забавну музику, или диригује. Он, такође, истиче да је много наших успешних музичара у свету и да понекад нисмо довољно свесни својих квалитета, али да је то можда и подстицај за даљи рад и стварање нечег много бољег.
