отвара двоброј 173-174. Уводни есеј Жан-Пјера Дипија посвећен је миметичком аспекту жеље, односно њеном подражавајућем карактеру. Овај аутор успут примећује да „изложити пред свима своје жеље, води право ка пропасти”, јер у „миметичком паклу, тајна успеха је у претварању”. Још један есеј, али о „љубави, односима, љубомори, добијању корпе и ослобођењу” из пера је Адама Брегмана.
На присутност Фридриха Ничеа, у делима која је стварао, указује Лу Андреас - Саломе, док Валентина Чизмар у свом тексту анализира став овог немачког филозофа према телесности, односно његову епистемологију тела, коју он у великој мери заснива као противаргумент хришћанској негацији телесности. Прозу у овом броју “Златне греде” објављују: Владимир Сорокин, Милан Тодоров, Анђелко Ердељанин и Мирослав Стаменковић, а поезију Рајнер Кунце, Мари Клер Банкар, Милан Драшковић, Ранко Чолаковић, Стеван Лазић, Жељко Медић, Небојша Симић и Саша Скалушевић.
Постмодернизмом у шпанској поезији бави се Роберт Сајмон, а песмама Новалиса Стеван Брадић. Рад, уживање и лењост су теме о којима пише Драган Проле, док Душан Пајин у овом двоброју “Златне греде” подсећа на Андреа Малроа.У “Корацима” крагујевачке Народне библиотеке “Вук Караyић”, објављени су прозни редови Видосава Стевановића, једног од бивших уредника, а у поводу 50 - годишњице постојања овог часописа.
У овој свесци “Корака”( број 7-9) поезију објављују: Ристо Василевски, Дејан Алексић, Зоран Пешић Сигма, Верослав Стефановић, Драгана Младеновић, Голуб М. Јашовић, Екрем Хамид и Лаш Соби Кристенсен. Ту је и проза Васе Павковића, Богдана Мишчевића, Бранислава Јанковића, Николе Теофиловића, Јакуба Демла и Урсуле Легвин.
Наративним и поетичким карактеристикама романа “Мртво мишљење” Војислава Деспотова посвећен је текст Марјана Чакаревића, који примећује да је један од великих квалитета овог романа “изванредан приповедни ритам, савршена динамика смењивања фрагмената који се држе главне теме и оних споредних која у ствари умногоме наликује на камерну yез сесију...”
Жарко Миленковић пише о Новици Тадићу и српској поезији, а Жарко Ђуровић о делима Жарка Команина. Овај троброј часописа “Кораци” затвара рубрика “Теразије”, у којој су објављени бројни прикази и критике прозних и поетских дела.
Н. П-ј.
