серијал “Пророк” окончан је, због великих пауза између албума, много касније, односно 2014. Док се “Лонг Џон…” ослања на познати (литерарни, филмски, стрипски) жанр и својеврстан је наставак класика “Острво са благом” Роберта Луиса Стивенсона, “Пророк - Анте Генесем” (Даркњоод, Београд, 2015) се “једном ногом” ослања на дело класика хорора Хауарда Филипса Лавкрафта а другом на обрасце популарне културе - тајанствена и заборављена знања која ће открити храбри археолог (чији је најпознатији пример Индијана Џонс). У овим су оквирима Дорисон и Лофреј осмислили причу (обојица су потписани као сценаристи) која ће се развити у четири албума, дакле на око 200 стотине страница.
Заплет почиње на врху Кангченџунгу, на Хималајима, 2006, дакле у блиској будућности у односу на време оригиналне појаве албума. Двојица универзитетских професора, млађи, Џон Стентон, и старији, Александар Кендел, на 6.000 метара надморске висине, у дубоком снегу и леду, откривају светилиште високо 800 метара исклесано у најтврђем граниту. Стари, исцрпљени професор заклиње Стентона да ово откриће не обзнани свету и, као и двојица професора чланова експедиције раније - умире. Стентон не само што неће послушати свог ментора већ ће, по повратку из леденог пакла, написати књигу насловљену као “Анте Генесем” - “Пре настанка” у којој тумачи да је светилиште старо бар 8.000 година и да га је саградила врста застрашујућих моћи али, судећи по хијероглифима и скулптурама, склона колективним нападима ужаса. Та је цивилизација заједно са својим градитељима нетрагом нестала, а Стентон закључује да би људи требали бити срећни због тога. Водитељка програма у коме Стентон најављује књигу непријатељски је расположена према археологу. Негативан став према изласку књиге изразиле су и колеге на сахрани професора Кендела, издавач књиге је такође упозорен да не објави књигу док Стентона, чак, покушава да убије непознати човек. Чини се да ахреолога све ово не потреса превише, баш као ни сан о девојци која се, пред њим, баца у понор са високе зграде. Можда би га уздрмао призор танкера који се пуном силином забио међу солитере Менхетна али његов аутомобил волшебно пада са моста и, у другом поглављу албума, завршава на непознатом, крајње бизарном месту, у мочварама сред џиновских костура. Стентон, покушавајући да буде сналажљиви, образовани, рационални човек чини шта је у његовој моћи да се спасе, али његови напори нису претерано славни (као ни закључак да је, можда, на другој планети). Случајно, он открива да, незнано му како, на прсима има истетовиран необичан знак који ће га одбранити од напада необичних бића. Истовремено, застрашујуће рогато створење за кога се најављује да је изасланик вечнога божанства почиње да следи Стентона…
Лавкрафтовски концепт постојања незамисливо старих и моћних божанстава за која људи и читаво човечанство нису вредна и битна појава (отуда, немилосрдност и свирепост коју им људи приписују они тако не доживљавају и размеравају) у првом је албуму тек назначен и најављен. Непозната земља и бића који Стентону делују претеће можда одиста и нису такви али он, измештен из свог уобичајеног окружења, реагује нагонски и све што види сматра претњом за сопствени живот. Наравно, упозорења и претње које је чуо и искусио у свом свету само појачавају осећај угрожености. Све у свему, ако је у првом поглављу албума још и личио на хероја (мада не претерано хваљеног и вољеног - и партнерка га напушта због опседнутости експедицијом и открићем), у другом делу он је потпуно изгубљен и немоћан што и није уобичајена улога/позиција јунака-авантуриста “без страха и мане”. Но, ово је, ипак, тек почетак приче…
Лофрен једнако успешно црта призоре “урбане џунгле” и “праве” дивљине. Мада је умешан и у великим и малим квадратима чини се да су му веће а посебно велике слике драже јер му дозвољавају да се размахне и да одушка свом таленту. Табле су конципиране и монтиране динамично и подржавају тензије радње. Речју, први том серијала “Пророк” Дорисона и Лофреја најављује пунокрвну мистичну авантуру какву воле знатижељни читаоци стрипова.
Илија Бакић
