У представи учествују и студенти мастер-класе Јасне Ђуричић, као и студенти класе Бориса Лијешевића. У подели су: Алекса Јовчић, Ана Кесеровић, Јулија Петковић, Јован Вељковић, Раде Маричић, Стефан Старчевић, Ема Муратовић, Александра Аризановић, Надежда Јаковљевић, Стеван Узелац, Растко Мићић, Стефан Бероња, Дејан Максимовић, Милош Лучић, Аљоша Ђидић, Филип Клицов и Бранислав Ћалић.
– Шта значи ’бити на дну’? Да ли уопште постоји дно као тачка на којој је човек потпуно сломљен, беспомоћан и напуштен? Или не постоји дно, већ само рупа кроз коју, кад једном упадне у њу, непрестано пропада? У том паду, човек губи све што је за живота прикупио и за шта се грчевито држао - одећу, новац, кров над главом, пријатеље, уверења, идентитет, име.
“Све се смакло. Остао само го човек!” Лакши човек. До којих би висина свог постојања тај наш човек могао да се уздигне, само кад би имао некога да га подсети да је - величанствен! Да такав какав је вреди, има, заслужује. Да може све, јер “све је у човеку, све је за човека, све остало је дело његових руку и мозга”. Зато сваког човека треба поштовати, “јер не знамо ко је и зашто се родио.
Можда се родио на нашу срећу!” - каже се у најави ове дипломске представе.
Н. П-ј.
