“Друштвено лицемерје, страх од промене, неостварена љубав, материнство и женственост, патриотизам и родољубље, моралност и каријеризам, имати и немати, бити свој и не бити свој, све су то теме које је у мањој или већој мери тематизовао млади писац Стеван Вранеш“, указује Милош М. Радовић о овој драми у часопису “Театрон”.
„Текст је веома слојевит, али за мене он је првенствено прича о самоћи. На тај начин сам га доживео и том идејом сам се водио приликом постављања комада. То је и драма о последицама које је транзиција оставила на јунаке комада, који су жртве изгубљених година, које им је неко украо и тиме им одузео могућност да живе „нормалним“ животом. Текст у више слојева анализира проблеме генерације која је младост потрошила у транзицији и која своје најбоље године дочекује са пуно рана, ожиљака и недоумица о томе како наставити живот“, напомиње редитељ Немања Ранковић.
Улоге тумаче: Тања Јовановић, Биљана Здравковић, Игор Боројевић, Бранислав Љубичић и Тијана Караичић.
Последња од три представе из међународне селекције “Кругови” је “Зид, језеро” Словенског народног гледалишча из Љубљане, коју ћемо гледати вечерас од 21 час на сцени “Пера Добриновић” СНП -а. Аутор драме је Душан Јовановић, редитељ је Милош Лолић, а играју: Полона Јух, Саша Михелчич, Бранко Штурбеј и Саша Табаковић.
„Радња протиче у некаквој двојној перспективи: два главна лика, Руди и Лидија, приповедају, свако свом „слушаоцу”, лекару и бившој школској другарици, о догађају који се пре четрнаест година усудно уплео у њихов заједнички живот, иако су му били само пасивни сведоци: бизарне љубавне, брачне и сексуалне тешкоће међу људима у суседној вили, на то пожар, злочин, чедоморство. Јовановићеви јунаци су се после тога разишли, мада су остали једно уз друго, чак у истој соби; само, она је сада по средини раздељена зидом…“, указује Андреј Инкрет.
По речима редитеља Лолића, ово је “надреална драма из суседства, додуше из државе пре распада, пре тоталног зла, пре непојамно крволочног рата. Зидови, које између себе подижу људи, језеро у којем се даве деца, кућа која дуго гори. Каква реконструкција је уопште могућа и чему да се вратимо? Можда само у интимном осећају безизлаза, тај повратак би био помирење или значио упозорење?”
„Лолићев “Зид, језеро” није толико драма љубавно-непријатељског односа жене и мушкарца, који свој брак преграђују зидом, већ вивисекција двеју индивидуа, спутаних просторима слободе, располућених између неинхибираних унутарњих импулса и етаблираних ограничења цивилизације, културе, васпитања“, наводи Ника Аркар.
Стеријино позорје се сутра затвара проглашењем победника, уручењем награда и извођењем представе “Улица усамљених аутомобила”, у част награђених. Аутор текста је Зоран Пешић Сигма, а редитељка је Ђурђа Тешић. Представа, рађена у копродукцији Народног позоришта Ниш и Стеријиног позорја, биће изведена на сцени “Пера Добриновић” СНП -а, након церемоније уручења награда у 20 часова.
Н. П-ј.
