Милошевић, која седми пут режира у ЈДП, рекла је на данашњој конференцији за новинаре да је, после дугог периода промишљања разних мрачних тема, заинтригирала тема љубави и идеала љубави, чежње за срећом, чежње за узбуђењима и “тренутак када се осетимо угашеним, да нас нешто поново пробуди и донесе нам ново пролеће у живот”.
Комад је јако слојевит. Код Тургењева се осећају ођеци Гогоља у смислу изненадне спознаје сопствене беде. Као контратежа томе постоји откривање величанствености људске природе и човека у својој просечности када је заљубљен. Онда је смешан, дирљив, богат емоцијама и поставља се питање зашто је живот такав, зашто је таква људска природа да не можемо то дуго да задржимо у себи, приметила је Милошевић.
Да би сва та питања отворили у представи, према речима Милошевићеве, било је неопходно у глумачкој игри “сликати врло финим четкицама”, да се руководе истином, проживљавањем сваке речи богатог текста.
Ликови су у речима, ликови су логореични. Требало је одгонетнути одакле долази та логореја, шта се крије испод, који су то немири. Глумачки веома тежак и захтеван за одиграти, а истовремено потребно постићи једну лакоћу, објаснила је редитељка.
Заљубљен човек је величанствен у свом заљубљеничком лудилу, али је и смешан. Да ли љубав човека истовремено уздиже у његовој лепоти и огољава беду његове егзистенције? За некога је извор наде у бољу будућност, за некога је занос у којем привремено изгуби себе, да би се потом поново успоставио. Неко бива разочаран, неко пристаје на илузију, неко је захвалан што се захваљујући љубави поново осетио живим, рекла је Милошевић глумцима на првој проби представе.
У представи играју Мирјана Карановић, Светозар Цветковић, Марко Јанкетић, Милица Гојковић, Бранка Петрић, Марко Баћовић, Срђан Тимаров, Милена Васић, Дубравко Јовановић, Ирфан Менсур, Бојан Лазаров, Марија Кланац и дечаци Реља Васић/Павле Орлић.
Сценографију потписује Горчин Стојановић, костиме је осмислио Борис Чакширан, композитор је Владимир Пејковић.
