Представу је, инспирисану Кишовим делом, режирао Александар Поповски, а драматург је Ерне Веребеш.
Примајући награду на свечаности у Луткарском позоришту у Будимпешти, директор Новосадског позоришта Валентин Венцел, рекао је да Нови Сад није у Трансилванији, није ни у Суботици, а да је Новосадско позориште у Новом Саду и да је то је град који је капија Балкана, те да је некад био најпоноснији што Миклош Хорти није смео да дође до Новог Сада, а сада је у име свих из позоришта поносан на додељену награду.
Новосадско позориште је, уз румунско из Светог Ђорђа, било једино позориште ван Мађарске које се ове године нашло у овој престижној конкуренцији.
Најбољи су бирани између близу 130 представа.
Награда, која се ове године додељује 39. пут, подразумева цело говорно подручје Мађарске и додељује се у разним категоријама.
Представа Новосадског позоришта била је у најужој конкуренцији за најбољу награду, заједно са још две представе.
Између осталих, овој вечери присуствовали су и великани мађарског позоришта, такозвани "капошварци", редитељи Ласло Бабарци, Габор Жамбеки, Габор Секеј и Тамаш Ашер.
Они су се поклонили Каталин Лазар која је добила награду за животно дело.
Лазар се некада презивала Лазаревић и пореклом је из српске породице која је живела у Румунији.
Ово је други пут да "Ујвидеки Синхаз" добија ово престижно признање. Први пут је за глумачко остварење у "Банк Бану" добила Силвија Крижан.
