Управник ове позоришне куће, глумац Светислав Гонцић на почетку свог говора изразио је најдубље саучешће породици Танасија Узуновића и истакао да се данас опраштамо од великог глумца који је обележио југословенску и српску кинематографију, позориште и телевизијску продукцију.
"Наш Танасије, наш драги Таса је уметник који је самим својим постојањем и радом у позоришту заувек обележио једно време које са њим никада није било обично нити опште, већ веома посебно и јединствено. То најбоље знају све драге колеге које су имале прилику да пуно раде са Тасом и проведу те узбудљиве и непоновљиве тренутке. Даровао је овој сцени Народног позоришта јединствен, продуховљени и отмени глумачки израз, а иначе има иза себе више од 50 филмова и ТВ серија", рекао је Гонцић.
Управник је подсетио да је Узуновић на матичној сцени НП, своју последњу улогу, лик Зарије Вучића, једног од истакнутих јунака култне представе „Велика драма“ Синише Ковачевића, одиграо 19. јануара ове године.
Танасије Узуновић је рођен у Нишу 1942. године и био је унук Николе Узуновића, носиоца Легије части и председника Владе Краљевине Југославије између два рата.
Више од 30 година, Узуновић је био члан Југословенског драмског позоришта, да би онда прешао у београдско Народно позориште. Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи глумице Љиљане Крстић, а завршио је и сликарску школу.
"Отишао је један од последњих великих глумаца генерације оних који су нас створили и оставили велика блага, драгоцене лекције уметничких доследности и достојанства. Сигуран сам да нас и сада са свих страна позоришних сцена посматра неко од наших колега које су нас напустиле. Гледа нас сада неки добри, праведни и добронамерни дух Тасе, пратећи сваки наш корак и подсећа нас да морамо чувати сва та блага и лепоту глумачке игре. Драги Тасо, хвала ти за све незаборавне улоге и нека ти је вечна слава", опростио се управник Светислав Гонцић од колеге Танасија Узуновића.
Стални члан ансамбла Драме Народног позоришта, Узуновић је постао 16. јануара 2002. године, и већ 22. фебруара, на премијери „Велике драме“ тумачио је споменуту улогу Зарије Вучића, а онда игром судбине управо та прва рола као стални члан ансамбла Драме НП, уједно била и последња коју је одиграо у веома богатој и успешној каријери.
Директорка драме Народног позоришта, драматуршкиња Молина Удовички Фотез приметила је како је Узуновић некако увек био ту, стално присутан у театру, сваки пут радознао и заинтересован који су нови пројекти за ову кућу, која је следећа литература у плану за наредне продукције, волео је да буде у току.
"Био је изузетно важан човек позоришта. Имао је толико блиставе тренутке док је играо на сцени ЈДП -а. Сада са његовим одласком је присутно то ужасно осећање недостатка", рекла је директорка Драме НП.
Остварио је у националном театру још низ великих улога, поново у комаду „Три сестре“ од Чехова, „Невјеста од вјетра“ Слободана Шнајдера, „Непријатељ народа“ Ибсена, „Дервиш и смрт“ Меше Селимовића, „Играјући жртву“ О. и В. Пресњакова, „Муке са слободом“ и „Кањош Мацедоновић“ Виде Огњеновић, „Зечји насип“ Синише Ковачевића, „Баханткиње“ Еурипида, „Хенри ВИ“, Вилијама Шекспира, „Пут у Дамаск" Аугуста Стриндберга, „Чудо у Шаргану“ Љубомира Симовића.
Удовички Фотез се осврнула на њен први сусрет са Узуновићем пре четири деценије у Српском народном позоришту у Новом Саду.
"Тада смо радили на недовршеном комаду “Платонов” од Чехова. Таса је наравно играо насловну и главну улогу коју је стабилно и широко носио на својим глумачким плећима, у режији Стеве Жигона. И једном приликом на пробама тог комада, само ми је рекао - “Мучи ме мој Платонов”. Срели смо се наредни пут на пробама “Велике драме” код нас у Народном позоришту 2001. године, и тада ми је рекао нешто друго - “Сад ме мучи мој Танасије””, навела је Удовички Фотез и додала да није било скроз сигурно колико ће се Узуновић задржати у овом театру, након толико блиставих улога у ЈДП-у, где је провео више од три деценије.
Током 1967. године Узуновић је постао стални члан ЈДП где је одиграо бројне и веома значајне улоге у насловима - „Мудре глупаче“ Лопеа де Вега, „Хамлет“, „Троил и Кресида“ и “Отело” Вилијама Шекспира, „Зли дуси“ и „Злочин и казна“ Ф. М. Достојевског, „Јелисавета, кнегиња црногорска“ Ђуре Јакшића, „На летовању“ и „Варвари“, Максима Горког, „Лепеза леди Виндемир“, Оскара Вајлда, „Хеда Габлер“ Хенрика Ибсена, „Лимунација“ Душана Ковачевића, „Ђаво и господ Бог“ Жан-Пол Сартра, „Брисани пут“ Милице Новковић, „Три сестре“ А. П. Чехова, „Ружење народа у два дела“ Слободана Селенића „Девојка модре косе“ Виде Огњеновић, „Нижински“ Младена Поповића.
“Када му тело није могло више да служи позоришту, душа је Танасија одвела у вишу светлост”, закључила је Молина Удовички Фотез.
Глумац Петар Божовић се присетио како је увек волео да поздравља колегу са речима - “Да, до последњег даха, да, звоне звона, Танасије”.
Божовић је нагласио да су се упознали на Академији за филм, позориште, радио и телевизију, у неко друго време, када су се глумци међусобно поштовали, знао се сваки помак међу студентима, и он је био прва, а Танасије четврта година.
“Долазио је на наше вежбе студената глуме са прве године, пратио нас је, то је било уобичајено. Та његова господственост, отменост, изгледао је као неки принц или престолонаследник који се свесно одрекао неког измишљеног краљевства и оставио га због љубави према госпођи званој – глума. И остао је веран према глуми до краја свог живота. Сећам се како се и веома радовао својим наградама”, говорио је са сетом Божовић о преминулом колеги.
Узуновић је добитник више значајних признања, међу којима се посебно издвајају Октобарска награда Града Београда и Стеријина награда, као и Печат Народног позоришта који је добио пре годину и по дана поводом посебног доприноса животу и раду НП.
Последњу улогу остварио је у драми Синише Ковачевића - „Године врана“, премијерно изведене у марту 2022. године, у којој је у алтернацији са Драгославом Илићем, тумачио лик Краља Петра, на шта се посебно осврнуо Петар Божовић.
“Ето, и та последња улога у театру, Таса је играо краља, нимало случајно. Када су питали глумца Алена Делона, који је одлучио да се повуче, како се осећа, он је само рекао да му најтеже пада тај растанак од глуме. Таса себи није дозволио да се растане од глуме, он је играо до краја, баш и у “Године врана” и у “Великој драми”. Узун на турском језику значи - “велики”. Узун Танасије, хвала ти нас свему, нека ти је лака земља”, закључио је Петар Божовић.
Одиграо је Узуновић више важних улога у телевизијским драмама и филмовима који су у дужим инсеретима били приказивани на великом биму: „Кораци кроз маглу“, „Јад“, „Девојачки мост“, „Тренер“, „Човек кога треба убити“, „Шта је с тобом Нина?“, „Лагер Ниш“, „Атоски вртови“, „Косовски бој“, „Сабирни центар“, а у колажу су представљени и снимљени одломци из многобројних представа.
Играо је такође поред француског глумца Винсента Переза у филму „Скандал у римској банци“.
Тумачио је улоге у више телевизијских серија, пре свега је најпопуларнији из пројекта “Мој рођак са села”, али и „Краљ Петар Први“, „Горки плодови“ Синише Ковачевића, „Војна академија“, „Државни службеник“, „Александар од Југославије“ (2021) Здравка Шотре.
Последњу улогу на филму остварио је у акционој причи “Јужни ветар 2: Убрзање” (2021) Милоша Аврамовића, уз велику српску и руску звезду Милоша Биковића.
Књижевница, драматуршкиња и редитељка Вида Огњеновић је оценила да је Танасије био “глумац жестоке осећајности”, те да јој је веома тешко и неприродно да о њему говори у прошлом времену.
“Невероватно ми је да Узуновић неће више шетати овом сценом позоришта коју је толико волео. Био је оштар, жустар, праведан глумац до последње глумачке ћелије. Говорио је - “мора да се буде добар човек, а не пластична маса”. Признавао је само да се истински глуми, а не да се буде неки лажни забављач, шарлатан, није волео улизице, презирао је лицемерје, а безличну глуму је сматрао увредом глумачке части”, анализирала је Вида Огњеновић Танасијев став према драмској уметности.
“Глума је за Танасија Узуновића била вид самоодбране од велике, личне осећајности коју је имао и хумане чистоте детета. Увек је имао луду, сумануту, искрену и страствену глумачку игру”, закључила је Вида Огњеновић.
Након комеморације, уметник Танасије Узуновић је сахрањен данас на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана у присуству породице, многих пријатеља и колега.
На последњем опраштају у Народном позоришту испратили су га глумци – Љиљана Благојевић са ћерком Калином Коваћевић, Хаџи Ненад Маричић, Ненад Стојменовић, Стефан Бурузовић, Борис Пинговић, Зоран Ћосић, Ивана Шћепановић, Јанко Цекић, Александар Ђурица, редитељи Марко Новаковић и Божидар Ђуровић, композитор Владимир Петричевић, и многи други.
