Позоришни музеј Војводине, царство театарске прошлости

У самом центру Новог Сада, у Улици краља Александра 5,  међу здањима која враћају векове, а на садашњост подсећају само локали и бутици који “шљаште”, једва се примети табла “Позоришни музеј Војводине”.
Zoran Maksimović  foto: Dnevnik.rs/ B. Pavković
Фото: Зоран Максимовић  фото: Дневник.рс/ Б. Павковић

А и при самом уласку у очекивано царство позоришне прошлости, то “очекивано” се мења. Музеј је специфичан. Нема сталну поставку, нити свој изложбени простор, али своју баштину излаже у оквиру многих манифестација и фестивала, не само у Новом Саду, него и шире. У Народном позоришту у Београду имају повремене изложбене поставке и промоције својих издања. И са Међународним фестивалом позоришта за децу из Суботице већ десетак година имају изузетно добру сарадњу. Дакле, врло активно живи овај музеј.

- Људи буду потпуно изненађени кад нас посете – причу почиње кустос театролог Зоран Максимовић. – Није као што они замишљају “музеј – пакао”, тишина и прашина у ваздуху... Установа живи врло динамично, атмосфера је као у редакцији.

Има двојаку делатност – позориштем се бави са историјског аспекта, али и из угла савременог тренутка. Као и сви музеји, бави се старинама и културном баштином, прикупља, чува, обрађује, проучава и, кроз изложбе и издавачку делатност, презентује грађу, а истовремено прати сва дешавања на позоришним сценама и обликује их у документациону публикацију.

Велику пажњу посвећују луткарству, луткарској уметности и историји луткарства, јер та литература недостаје, не само код нас, него и у свету уопште, каже Максимовић. На ту тему Позоришни музеј Војводине прошле године је издао студију Хенрика Јурковског “Лутка у култури 1”, а у припреми је и друга књига.

- Веома смо поносни на наш часопис “Нити” – истиче Максимовић. – Код нас је то први часопис о луткарству и луткарској уметности, излази од 2014. године и једини је у региону. Текстови су стручни, а садржај и форма врло су хваљени. Ми све представљамо на фестивалима. Исто тако, кад нам долазе гости или ми негде путујемо, интерес нам је да се промовише наш рад и историја позоришта и позоришне уметности Србије. Увек гостима поклањамо књиге.

Издавачка делатност Позоришног музеја Војводине изузетно је развијена. Током 35 година постојања објавили су 160 наслова. Ове године објавили су књигу Биљане Нишкановић “Глумачка породица Душановић”, затим “Италијански репертоар на позоришним сценама у Војводини од 1861. до 1941.” Маријане Саватовић и “Алманах позоришта Војводине”. У припреми за штампање су “Креирање идентитета позоришта” Љубице Ристовски, “Бегунци из безнађа” Мирослава Радоњића, “Паралелна историја позоришта” Милана Мађарева и друге, са драгоценом тематиком којој до сада није довољно посвећена пажња.

О свим активностима и издањима људи се могу информисати путем сајта музеја, а Максимовић каже да чак и из иностранства долазе дистрибутери који откупљују део тиража и пласирају га по Европи и Америци. Такође, готово да нема значајнијег фестивала где Позоришни музеј Војводине не представља своја издања.

Кад је у питању изложбена делатност, изложба “Лица Мире Бањац” у оквиру манифестације “Музеји Србије, десет дана од 10 до 10” у мају, посебно је одјекнула међу иначе многобројним активностима Позоришног музеја Војводине. Од наредних активности, три изложбе су у припреми – једна поводом 85 година Позоришта младих, затим “Изложба о позоришној фотографији” и “Хеда Габлер на позоришним сценама Србије”. У плану је и дигитализација, односно стална поставка “Виртуални позоришни музеј”, за чију прву фазу је ове године Град дао новац, а током наредне две требало би да буде завршен. За наредну годину у плану је Луткарски центар, који би се налазио у Позоришном музеју Војводине и био би први такав у Србији, са мастер студијама, угледним предавачима из иностранства, наградним конкурсима за текст луткарске представе и изложбама, што би допринело да се људи и у тај сегмент више укључе. До 2021. музеј планира да установи и један фестивал, чији је за сада радни назив “Фестивал националних заједница Војводине”.
 

 Б. Павковић

Изложба о Жарку Васиљевићу

- Поводом 125 година од рођења Жарка Васиљевића, песника, драматурга, преводиоца, секретара Матице српске, управника позоришта, редитеља и уметничког директора, Културни центар Новог Сада у сарадњи са нама организује изложбу у Католичкој порти, под ведрим небом, што је специфично и занимљиво. Ми ћемо прикључити позоришни сегмент. Жарко Васиљевић је после Змаја кроз песништво највише допринео Новом Саду и Војводини. Иницијатива за изложбу потекла је од др Драшка Ређепа, а биће одржана у септембру – још једну у низу активности Позоришног музеја Војводине наводи Максимовић, а срећа је и чињеница да позоришној причи нема краја.

EUR/RSD 118.0933
Најновије вести