У представи на Великој сцени "Љуба Тадић" играју: Драган Мићановић, Марија Вицковић, Анита Манчић, Небојша Миловановић, Јоаким Тасић, Нина Мартиновић, Марко Јанкетић, Теодор Винчић, Слободан Тешић, Лазар Ђукић, и многи други. Управница ЈДП-а Тамара Вучковић Манојловић је нагласила да се херојска комедија "Сирано" према комаду у стиховима "Сирано де Бержерак" први пут реализује у овом позоришту и подсетила да је раније (1991) игран у Народном позоришту у Београду, где је управо њен супруг Предраг Мики Манојловић играо главну улогу, у режији Егона Савина. Била је то шеста поставка "Сирана де Бержерака" у Националном театру. Редитељ Горчин Стојановић у ЈДП верзији Ростановог дела потписује адаптацију комада, сценографију, чак и дизајн звука (уз Богдана Браковића). "Остварио ми се дечачки сан да режирам "Сирана", на чему сам захвалан управници Тамари Вучковић и мом матичном Југословенском драмском позоришту. У питању је капитално дело драмске књижевности које радите само онда када имате Сирана за поделу. А овде наравно имамо Драгана Мићановића. Није да се сада улагујем мом пријатељу и колеги Мићку, али заиста је тако. Једноставно ја не знам бољег глумца од Мићановића који би дочарао Сирана. Вероватно има добрих глумаца који би га играли, али ја их стварно не знам", сигуран је редитељ Стојановић, који је у свим својим представама одавно истовремено и сценограф.
Редитељ, писац адаптације текста и сценограф је истакао те велике и важне песничке монологе код Ростана, која постављају три основна питања. "Има ли смисла жртвовати љубав за слободу, да ли је могућа слобода без љубави, и може ли се имати љубав, моћ и слобода или све жртвовати зарад моћи? Када бисмо имали одговоре, онда не бисмо радили представу, вероватно бисмо дали своју мисао јавно или написали неки текст на ту тему. Ми о томе трагамо у представи. О љубави и слободи је овде реч, и ми покушавамо да те теме "певамо" на Ростанове стихове", нагласио је редитељ.
Главни глумац Драган Мићановић у улози Сирана де Бержерака, након дуже паузе враћа се новом ролом у свом матичном позоришту ЈДП, и одмах признаје да га је театар изненадио овом понудом, коју није нимало очекивао. Мићановић се надао да ће у овим годинама можда заиграти Краља Лира у истоименом историјском комаду Вилијама Шекспира, и први утисак му је био да је Сирано прилично иза њега, да улога припада неком млађем глумцу, да је то прошло време, "те сам помислио зашто ми то раде, нисам знао да ли треба да будем захвалан позоришту или да се љутим".
"Истовремено сам тужан и срећан, помешана су ми осећања. Тужан што завршавамо пробе и што нема више тог дивног процеса са овим дивним младим људима, а опет сам срећан што излазимо са премијером", закључио је Драган Мићановић.
