Већ је био велики успех што је ова представа, инспирисана истоименим делом Данила Киша, у режији Александра Поповског, недавно ушла у најужу конкуренцију. На свечаности у Будимпешти прексиноћ је проглашен добитник и уручено је ово угледно признање, у присуству представника Ујвидеки синхаза.
Новосадски театар је, уз румунски из Светог Ђорђа, био једино позориште ван Мађарске које се ове године нашло у овој престижној конкуренцији. Најбољи су бирани међу близу 130 представа јер награда, која се ове године додељује 39. пут, подразумева цело говорно подручје Мађарске и покрива разне категорије. Представа Ујвидеки синхаза била је у најужој конкуренцији за најпрестижније признање, заједно са још две представе. Иначе, како подсећају у овом театру, Ујвидеки синхазу је други пут да добија ову награду, с тим што га је први пут за глумачко остварење у представи “Банк Бан” добила Силвија Крижан.
Додела признања за најбољу представу уприличена је у будимпештанском Луткарском позоришту / Бабсинхаз, на свечаности, како напомињу у Новосадском позоришту, врло духовито конципираној и врло зналачки изведеној.
Примајући награду, директор Новосадског позоришта рекао је: “Ја сам Валентин Венцел, директор Новосадског позоришта. Нови Сад није у Трансилванији, није ни у Суботици. Новосадско позориште је у Новом Саду. То је град који је капија Балкана. Некад смо били најпоноснији што Миклош Хорти није смео да дође до Новог Сада, а сада смо поносни на ову награду.”
Међу осталима, овој вечери присуствовали су и великани мађарског позоришта, такозвани “капошварци”, редитељи Ласло Бабарци, Габор Жамбеки, Габор Секеј и Тамаш Ашер. Они су се поклонили Каталин Лазар, која је добила награду за животно дело, наводе у Новосадском позоришту и додају да се она некада презивала Лазаревић и да је пореклом из српске породице, која је живела у Румунији.
– Дођите наредног месеца у Новосадско позориште, да видите “Гробницу за Бориса Давидовича”, представу коју нисте могли да видите ни на Стеријином позорју, ни на Битефу... – духовито подсећају, позивајући публику, на ове чињенице у Новосадском позоришту, које је својој колекцији додало још једно изузетно признање, у иностранству, управо захваљујући овој представи.
Иначе, овог лета је “Гробница за Бориса Давидовича” освојила две награде на ПОСТ - у у Печују, најважнијем позоришном фестивалу у Мађарској. Тамо је награђен глумачки ансамбл овог театра за колективну игру, и композитор Марјан Нећак за музику. Такође је у Кишварди, на 30. Фестивалу ванграничних мађарских позоришта, “Гробница за Бориса Давидовича” проглашена за најбољу представу, а за најбољег глумца Арпад Месарош, који игра главну улогу. Представа је још гостовала и у Астани / Казахстан, на фестивалу МИТЕМ у Будимпешти, Драма фестивалу у Љубљани и Летњем фестивалу у Копру. Управо данас, глумци Новосадског позоришта ће у Скопљу извести ову представу, која учествује на ревијалном фестивалу МОТ.
Премијера „Гробнице...” била је почетком прошле сезоне, у нултом дану међународног позоришног фестивала језичких мањина “Синерyи”, одржаног први пут, у организацији управо Новосадског позоришта. Драматург “Гробнице за Бориса Давидовича” је Ерне Веребеш, а играју: Габриела Црнковић / Терезиа Фигура, Емина Елор, Агота Ференц, Атила Гириц, Даниел Гомбош, Даниел Хуста, Силвиа Крижан, Иштван Кереши, Јудит Ласло, Арпад Месарош, Атила Немет, Габор Понго и Золтан Ширмер. Кореограф је Иста Степанов, композитор је Марјан Нећак, сценограф је сам редитељ, а костимограф је Снежана Пешић.
Н. Пејчић
