Ову чувену драму Љубомира Симовића режирао је Јагош Марковић, а у глумачкој подели су: Анита Манчић, Тамара Драгичевић, Сања Марковић, Миодраг Драгичевић, Марко Јанкетић, Милош Самолов, Ненад Јездић, Борис Исаковић, Јована Беловић, Небојша Дугалић, Слободан Тешић, Љубомир Бандовић и Алексеј Бјелогрлић.
- Представа почиње кишом. Она пада и код Симовића. И овде, као и у драми, киша је упорна, досадна и увлачи се у кости; од ње се бежи с улице, блатњаве, периферијске – било где, па и у кафану која носи име по топониму из Западне Србије, а можда и по змији шарки – описује у својој критици Александар Милосављевић. – Код Јагоша Марковића, који је и аутор сценографије, међутим, киша има библијске размере, пада ко-зна-од-када и одавно је пробила натрулу кровну конструкцију страћаре у коју је кафана смештена, поплавила је ентеријер, натопила столове и столице, дупке је испунила све чаше и тањире, натерала кафански персонал и ретке госте да кроз кафану ходају балансирајући преко импровизованих коридора начињених од дасака, а они се клизају, падају, квасе одећу .
Марковић на сцену поставља „с пуним уважавањем Симовића, сигурном редитељском руком он води глумце из једне у другу сцену, не пада у искушење да редитељским средствима надграђује текст или да му на било који начин контрира“, закључује Милосављевић.
- Дивим се Љубином дару. Осуђује грех, али не и грешника. Воли живот и воли човека какав год да је – истиче редитељ Јагош Марковић. - Као неки српски Шагал и Маркес. Ето тако сам га, и из тога сам га режирао. И то на „Ви“ са Симовићем! Не на „ти“, и надам се да се то види. Што је говорио професор Беловић дивни: „Нисам са Нушићем на ’ти’“, е па нисам ни ја са Симовићем. Препознајем класику, а ово јесте класика.
Када се представа посматра у целини, она, по речима критичарке Марине Миливојевић Мађарев, има много од рукописа Јагоша Марковића који смо виђали и на другим његовим представама овог позоришта („Врат од стакла“, „Путујуће позориште Шопаловић“…).
- Јагош се јако труди да у свим својим представама има пуно јаких емоција које ће бити дочаране узбудљивом и гласном музиком и сценским ефектима који се дуго памте – напомиње Марина Миливојевић Мађарев.
Ван конкуренције вечерас у 18 часова на сцени „Пера Добриновић“ СНП-а биће изведена представа „Ајдуци“, копродукција Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници и Стеријиног позорја. Овај Стеријин комад режирала је Анђелка Николић.
- Да ли су Стеријини „Ајдуци“ комад с певањем – или комад о певању? Када у ткиву овог текста наиђемо на стихове у десетерцима, на тренутак нас запљусне носталгија за временом основне школе, када смо веровали да су хајдуци били родољуби који су се одметнули у шуме да би се борили против сурових завојевача. Но, ови су стихови као сентиментални комад у комаду: оно што их окружује, контекст изговарања, односно певања, јесте цинични коментар меланхоличног Стерије, који је јасно сагледавао проблеме свог доба и мане савременика – национализам, ксенофобију (туркофобијуидеализацију прошлости – наводи редитељка . Доста тога можемо да опростимо његовим хајдуцима, додаје редитељка, највише због тога што су и сами цинични на свој рачун, свесни хетерогености мотива који су их одметнули од закона, али и спремни да признају сопствену слабост и чежњу за љубављу и топлином, које је у том мушком свету мало.
- Оно што из тематике овог позорја, нажалост, преживљава до данашњег дана, јесте проблем загађености односа у (било ком) колективу и хијерархије која се заснива на сили, обмани и застрашивању. „Нема несреће без среће“, пише Стерија, и разбија у комадиће један патријархални микросвет, из кога се у слободу отискује она која је на почетку имала најлошије изгледе: жена, и Туркиња, и ратна заробљеница. Зелида проживљава и преживљава несрећу, и каже: „Ја нећу ћутати“. Остало је, дакле, нећутање, од тога можемо да почнемо – каже Анђелка Николић.
У представи играју: Небојша Ђорђевић, Вукашин Јовановић, Игор Филиповић, Драги Петровић, Драган Секулић, Никола Ђорђевић, Петар Ђурђевић, Страхиња Бичанин и Сташа Николић.
Удружење критичара и театролога Србије данас у 14 часова организује трибину под називом „Позоришна критика у времену буке и беса“, која ће бити одржана у сали Стеријиног позорја.
- Занемарљиво је код нас мало класичних медија који објављују, емитују и уопште негују позоришну критику, а и у оним где ова критика још увек постоји, она је сведена на изузетно мали простор и исту такву минутажу. За озбиљну и истински аргументовану критику то је премало – пишу критичари и театролози у најави ове трибине .
На трибини учествују: Александар Милосављевић (водитељ разговора), Марина Миливојевић Мађарев, Теофил Панчић, Алаксандра Гловацки, Андреј Чањи и Борисав Матић.
Н. Пејчић
