Основни мотив и инспирација за настанак представе загребачког казалишта младих потиче из филозофије Хане Арент, њеног праћења суђења великом злочницу Другог светског рата, а затим и теоријске рефлексије познате као “баналност зла”. Хана Арент је њоме хтела да каже како и поред тога што је у нацистичкој Немачкој зло било опште мести и да је “било много Ајхмана”, зло не само да није радикално, него да нема корене и да је површински феномен.
Због тога је тако заразно. Зло је екстремно, а не радикално. Због тога се може проширити преко читавог света попут гљивица и уништити га управо зато што нигде није укорењено. Зато је тако тешко мислити о њему, рекла је Хана Арент.
Јернеј Лоренци је заједно с глумцима, истражујући њихове личне, породичне приче, уз драматурга Матица Старину и друге уметничке сараднике, од филозофије Хане Арент креирао представу која реферише на Холокауст кроз злогласни концентрациони логор Јасеновац, али заправо на “зло у нама”, овде и сада.
Поред представе “Ајхман у Јерусалиму” (СНП, Сцена “Пера Добриновић), 20 сати), на програму Стеријиног позорја данас је у 11 сати округли сто о синоћњој представи “Радничка хроника” Петра Михајловића, у режији Вељка Мићуновића (Народно позориште Суботица), која ће репризно бити изведена и вечерас у 19 сати (Сцена “Јован Ђорђевић, СНП).
Јавно читање радова студената драматургије Академије уметности Нови Сад на програму је у 14 сати, на Камерној сцени СНП-а, а у 18 сати “Дани књиге” - представљање позоришних издања, у горњем фоајеу Сцене “Пера Добриновић” (СНП).
Позоришна критика у Хрватској је готово једногласно оценила представу “Ајхман у Јерусалиму” као прворазредан уметнички догађај.
Сценограф је Бранко Хојник, костимографкиња Белинда Радуловић, кореограф Грегор Луштек, композитор Бранко Рожман, а у представи Загребачког казалишта младих играју: Катарина Бистровић Дарваш, Пјер Меничанин, Франо Машковић, Ведран Живолић, Луција Шербеџија, Ракан Рушаидат, Дадо Ћосић, Миа Мелхер.
И. Б.
