За редитеља Мајеру, ово је комад, па и представа, о “неслободној слободи”, “о цени слободе”, “о слободи и самоћи”, “о вечитој жудњи за сигурношћу и илузорном осећању слободе и среће”, дакле о својеврсним аветима савременог човека.
Драматург Ибрајтер напомиње да је Петер Вајс о патњама господина Мокинпота писао у битно другачијим околностима од данашњих (шездесетих година 20. века). Биполарни свет, претња нуклеарне катаклизме, социјална неједнакост, само су неки од чинилаца миљеа из ког се родила прича о патњи овог човека. Мокинпот, ирационалном игром више силе, неправично је утамничен, суочен са губитком посла, распадом брака, осуђен да се потуца, тражећи правду. Речју, ускраћен је за све оно што човека чини човеком. Немоћ је његово доминантно стање, немоћ да (се) било шта промени.
Зашто Мокинпот данас и да ли се ишта променило? Околности су можда другачије – глобалистичке тенденције (у великој мери вођене интересима крупног капитала), навала виртуелног, сајбер света у наше животе, економски дисбаланс, такође су плодно тле за сурово поигравање животом и судбином малог човека. Стрепња да преко ноћи, без видљивог и разумљивог разлога, можемо остати без свега оног што чини основ иоле достојанствене егзистенције, није мања сада него пре пола века. И зато Мокинпот. Ту је он, само се треба мало боље загледати, у суседној канцеларији, у комшилуку, у свакоме од нас, сматра Ибрајтер.
И. Б.
