Ово је трећи пут да Младеновић режира у Темишвару: пре две године је у позоришту “Чики Гергељ” режирао “Оперу за три гроша”, а пре тога је у Народном позоришту “Михај Еминеску” поставио “Окованог Прометеја”.
“Сонет 66” је вероватно једна од најпознатијих Шекспирових песама, којих укупно има 154. Подељене су у три групе, а “Сонет 66” припада првој, највећој, названој “Врли младић”. Садржи 14 стихова, познатих по фатализму и дефетизму, са преокретом у љубавном маниру. Шекспирово песничко очајање над светом, људима без морала, Младеновић је режирао као 66-минутну представу без речи, са много музике (композиције Ирене Поповић Драговић) и покрета (кореографија Андреје Кулешевић). Сценографију је креирала Марија Калабић, а костимографију Татјана Радишић.
Од композиторке Ирене Поповић Драговић јуче се могло чути да је реч о минималистичком, интимном и емотивном остварењу, које на нов начин представља специфичан редитељски рукопис Кокана Младеовића. О музици је рекла да својим урбаним рејвом и семпловима говори доста о природи машине, како је могуће посматрати овај наш свет, о којем је у своје време Шекспир можда и најлепше писао.
И. Б.
