„Хихон је песник откривалачке тамне стварности човековог постојања, повезан језичким везама, крхотинама културе и крхотинама језика, тамности која је слика наших екстаза, сновима као супстанцама културе који учвршћују и просветљују заједницу, али коначно истински откривају да је човек као биће дубоко усамљен и осуђен на бесконачно трагање”, наводи се у образложењу жирија, који су творили Јован Зивлак, Давид Кецман Дако и Душка Радивојевић.
Марио Мартин Хихон рођен је 1979. у Виланови де ла Серена (Шпанија). Докторирао је шпанску књижевност на Универзитету у Екстремадури, а предавао је на универзитетима у Марбургу (Немачка) и Брну (Чешка). Његови есеји су добили низ награда, укључујући и „Жералдо Дијего” за књижевна истраживања. Лауреат је и награде „Амадо Алонсо” за књижевну критику. Објавио је до сада два романа, који још увек, нажалост, нису преведени на српски језик, као и четири збирке поезије.
– Поезију Марија Мартина Хихона карактерише морфолошка промискуитетност која извире из интензивне свести о подложности језика за експериментисање. Речи постају лексичка глина у песниковим рукама, или артикулисане целине у које се могу телескопирати друге речи. Речи се ломе, одврћу, руше на страницу попут песка. Они су попут расутих делова мозаика који су поново састављени и чине нову слагалицу – истиче шпански песник Едуардо Мога, уз напомену да је Хихонов „језик љубави препун контрадикције као и сама љубав”.
Међународна награда за књижевност „Нови Сад” ове године обележава јубилеј, 15. годишњицу постојања, а установљена је са идејом да укаже на значај књижевности као поља истраживања и на њену улогу у разумевању света, и развоју дијалошке и културне етике. Награду, иначе, додељује Друштво књижевника Војводине, у оквиру Међународног новосадског књижевног фестивала који је ове године одржан углавном у онлајн формату од 16. до 18. децембра.
М. С.
