Већина нутрициониста, лекара и здравствених радника рећи ће вам да потпуно избацивање одређених намирница из исхране, уз изузетак нетолеранције на њих, може да штети здрављу, пише „Индипендент“.
Упркос томе многи и даље настоје да конзумирају безглутенске производе и нерафинирани шећер, a избегавају месо и млечне производе…, преноси Спутњик.
Међутим, када такав начин здраве исхране прерасте у опсесију, називамо га орторексијом, поремећајем у исхрани који подразумева претерану преокупацију здравом исхраном и избегавање оне хране која се сматра нездравом.
Појам је први пут 1990. године употребио доктор Стивен Братман. Као што је анорексија страх да се особа не угоји, орторексија је страх од тога да особа једе намирнице због којих неће бити здрава.
Добро је промовисати здраву исхрану, али у томе не треба претерати. Здрава исхрана подразумева умереност у храни, а не опседнутост њоме. Професор психологије на Универзитету из Тулузе Патрик Денох каже да је појединац који болује од орторексије „спутан низом правила која намеће самом себи“.
При томе се неретко социјално изолује, прескачући друштвене догађаје на којима је у опасности да дође у искушење да поједе, на пример, пржене кромпириће.
Нутриционисти упозоравају да претеривање у здравој исхрани може да утиче на мањак витамина Б12 у организму, а њега има у јајима, млечним производима, месу и риби.
Орторексија још није евидентирана као болест у медицини, попут анорексије или булимије, подсећа психијатар Алан Перуд, уз објашњење да је „више реч о фобији“, него о поремећају у исхрани. Попут осталих врста фобија и та се може лечити когнитивно-бихејвиоралном терапијом.
