Написао је књигу „У рингу са животом” у којој је приказао лепе, али и сиве боје своје животне приче, а публици је добро познат и као рокер. Музиком се бави од своје 15. године, а шира јавност његов таленат за певање препознала је у четвртој сезони хуманитарног шоу програма „Твоје лице звучи познато”.
Већ годинама наступа са својим бендом, а сада је одлучио да своје емоције и животно искуство преточи у стихове и „оголи се” пред јавношћу кроз прву песму „Ти си та”, којом најављује почетак своје музичке каријере на домаћој сцени. У разговору за „Дневников” ТВ магазин Ненад Пагонис открива зашто је тек сада, иако је у музици дуго, одлучио да снима своје песме.
– Некако је све дошло на своје. Завршена каријера, сумирани утисци од 36 лета, много животних успона и падова и, што је најбитније, оно што је научено из њих тј. лекција! А оно што је најважније у свему томе је љубав према музици која не да није умањена током свих ових година, него је само увећана због жеље да јој се посветим, а нисам могао због професионалних обавеза – открива Пагонис на почетку интервјуа.
За разлику од бројних извођача, нисте се одлучили да неко други напише стихове за ваш први сингл, већ сте то учинили сами. Да ли је лакше или теже представити се нечим што је лично и што је „изашло” баш из вас?
– Мислим да је музика вибрација времена у којем живимо. Некада су људи били емотивнији, искренији, емпатичнији, чини ми се и талентованији и опуштенији да изнесу своје емоције, животне приче, љубавне бродоломе итд. Данас је све постало инстант и музика и вредности у којима живимо. У таквом времену верујем да бољи пут до срца људи има искрена емоција коју извођач остави у песми или тексту који напише.
Песму „Ти си та” написали сте из личног искуства. Какву сте поруку њоме желели да пошаљете о себи или, можда, неком другом?
– Песма је написана после неколико љубавних крахова. Маштао сам о жени коју бих волео да пронађем и оно како бих волео да се осећам поред те жене. Физички изглед јесте битан, али никад није био пресудан, него енергија и харизма. После свега што сам проживео у животу, мислим да тежим само тој мирној луци и тим грудима на којима бих могао да заспим.
Најавили сте да планирате да издате још неколико нових песама, од којих ће неке бити друштвено-ангажоване. Можете ли нам открити о чему је, заправо, реч? О којим то темама желите да проговорите?
– Током свих ових година сам срамежљиво и тајно писао песме, јер где сте видели да један, шампион света пише песме?! Мада, можда и нисам придавао толики значај тим песмама све док неколико људи око мене није прочитало и одушевило се. Све што се дешавало у свету и око мене изазивало је у мени различите емоције које су излазиле у виду текстова. Почетак песме која се зове „Идиотизација” гласи: „Све нас гази иста чизма неолибералног капитализма, штеточине паразити без милости ће нас погазити. Кроје судбине као у шали. Хладна срца, љубави им фали. Кроје мапу света као у игри и морбидне циљеве своје су постигли”. Доста тога сам написао, тако да имамо материјала једну по једну песму да радимо полако. Не журимо нигде, нити вијамо паре!
Шта бисте у овом жестоком рингу на музичкој сцени, у којем се сударају различити стилови и извођачи, волели у будућности да покажете и понудите публици?
– Аутентичност, емоцију и поруку! Поруку да се човек окрене мало дубље себи, да мање води рачуна о амбалажи, а више о садржају! Мислим да нам фали више емпатије у друштву и љубави. Фраза да смо се отуђили није само фраза него стварност коју живимо. Сви смо нераскидиви део истог извора, све нас покреће иста енергија, ова тела су само спољашњи скафандери и док то не увидимо увек ће човек човеку бити вук!
Са киме бисте волели да укрстите глас на сцени?
– За сада још нисам размишљао о дуетима, али има неколико њих са којима бих волео да га направим. Са једном особом бих волео највише од свега, али то није могуће, јер је престао да свира 80-их година. А то је непоновљиви Миладин Шобић.
Можете ли после богатог искуства пронаћи неке корелације између музике и кик-бокса, у којем сте постигли највише циљеве? Шта вам је дао спорт, а шта музика?
– Спорт ми је дао дисциплину, а музика ширину, односно дубину да зађем дубље у своје биће. Слушајући музику, много сам обраћао пажњу на текстове песама, приче које причају, покушавао сам да замишљам како се неко осећао у тренуцима у којима их је писао. Тако да комбинације спартанске дисциплине и емоције које су изазване музиком ме је и изградила као личност.
Животне лекције одсад у песмама
Многе младе људе инспирисали сте својом животном причом коју сте открили у књизи „У рингу са животом”. Шта је остало неоткривено и има ли та прича материјал за потенцијални наставак књиге?
– Та књига је обележила један део мог живота, који је, могу слободно да кажем, после свега што сам преживео, нечија три живота, како кажу они који су прочитали књигу. Оно што је најважније, када сам завршио књигу и мислио да су тешке ствари иза мене, живот ми је задао још јаче ударце. Окренуо се за 180 степени и све до пре годину дана учио ме шта треба да научим. Тако материјала има више него икада, али да ли ћемо то изнети на папир видећемо! За сада излази на папир у виду песама!
Имате више интересовања у којима сте се опробали, велике планове и огромне таленте. Да ли то некада може да буде терет за једног креативца који се проналази у неколико сфера живота и уметности?
– Мислим да не. Ако има времена, човек треба да ради оно што воли. Живот ће му сам наметнути којим путем треба да иде. Љубав је главни састојак за све у животу што желимо да радимо, јер када радимо нешто из љубави то онда није рад, то је чисто уживање.
Владимир Бијелић
