Медијски „живот” започео је пре десет година на Радију С4, а остварио се и као новинар Блица, где је „пекао занат” прелазећи различите рубрике и тако упознао разне гране новинарства. То му је и отворило пут ка другим еминентним писаним медијима у Србији, да би 2021. године постао део тима јутарњег програма „Пробуди се” телевизије Нова С на којој је, такође, радио и као водитељ и презентер. Овај „вечити дечак немирног духа” данас саопштава најважније и најновије информације из земље и света на Уна телевизији, а како каже, формати у којима се нашао, разликују се од осталих својом динамичношћу, непосредношћу и тачношћу.
– За „Уна вести”, које представљају кратак преглед најбитнијих догађаја, проналазимо саму срж информација које су, како проценимо, од највеће важности за наше гледаоце. Ту свакако спадају најбитније вести из друштвено-политичког живота међутим и бројне сервисне информације од којих публика директно може да има користи. Када је реч о „Уна дану” на тај дневник гледам као на пријатељски разговор између нас и публике. Свакако се бавимо горућим темама и питањима, међутим и онима која могу да унесу ведрину и позитивну енергију свима који их гледају – прича за Дневников ТВ магазин Душан Ивковић и додаје да обе емисије краси брзина којом доносе тачне информације. – Наша публика може да се ослони да ће све што је важно правовремено стићи до њих и да ће уз нас бити међу првима информисани.
Успех неких наших малих генијалаца ми измами осмех. Измами ми осмех и када као друштво успемо да обезбедимо средства и омогућимо неком детету лечење и услове за бољи и здравији живот.
Како је током десет година професионалног рада провео радећи у различитим рубрикама, а део тог времена и у црној хроници, имао је прилику да се „нагледа свачега”, па му је данас ретко која вест тешка за читање. Међутим, због трагедија, које су се нашем друштву догодиле почетком маја у Основној школи „Владислав Рибникар” и селима око Младеновца, у којима су деца и млади изгубили животе, ипак је имао кнедлу у грлу и дефинитивно су то, како каже, биле вести које је најтеже саопштавао јавности.
– Када презентујете вести, емоције се остављају по страни. Међутим у овим ситуацијама било ми је заиста тешко да их контролишем – прича нам Ивковић и додаје да су му, такође, многе теме о којима је „проговарао” кроз мале екране, ипак, измамиле осмех на лице. – Успех неких наших малих генијалаца ми измами осмех. Измами ми осмех и када као друштво успемо да обезбедимо средства и омогућимо неком детету лечење и услове за бољи и здравији живот. Измами ми осмех креативност људи, обзирност и емпатија. Са друге стране, генерално сам човек ведрог духа тако да није претерано тешко измамити ми осмех.
Будући да је Душан рођен 1990. године, те да је један од најмлађих презентера вести у Србији, упитали смо га да ли је једном младом човеку тешко да стекне ауторитет и саопштава јавности најважније вести, с обзиром на то да су такве позиције, најчешће, не и увек, намењене старијим колегама.
– Слажем се да јесте установљено такво мишљење, међутим, не слажем се са њим. Уколико сте сигурни у себе и у то шта и како радите, у било којој заправо бранши, па и овој, године не мислим да би требало да представљају било какво мерило. Свакако, колеге са дужим стажом илити километражом, како волимо да кажемо, јесу узор, од њих ми млађи учимо – објашњава Душан Ивковић. – Својом сигурношћу, познавањем тема о којима говорите, као и тачношћу, макар када је реч о презентовању вести, стичете и ауторитет и кредибилитет, а то је нешто што публика и те како уме да препозна.
Наш саговорник напомиње да је у време када медији ничу као из воде, када се пласирају неретко непроверене информације, када се јури за сензационализмом, срећан и задовољан што ради на емисијама и у кући са здравим приступом и размишљањем.
– Понављам - непосредним, али, опет, озбиљним начином рада покушавамо да разбијемо класичан однос медиј - публика, већ градимо пријатељски однос и поверење – каже Душан Ивковић.
Како каже новинар и презентер вести на Уна телевизији, сваки дан у медијима му доноси нешто ново, па се тако наш саговорник константно изненађује шта се све крије иза кулиса читања вести.
– Првенствено, један добар и уигран тим људи који гаје међусобно поверење и који представљају ослонац једни другима чини вести. Дешавају се стресне ситуације, недостатак времена, непланиране околности и проблеми, због тога је нужно имати добре људе око себе јер се тако све непредвиђене ситуације знатно лакше решавају – истиче Ивковић и додаје да се у свему томе крије доста занимљивих ствари, међусобних бисера, доброг хумора и заразног смеха.
Управо један од таквих забавних тренутака скоро му се догодио када је дружећи се и причајући са колегама у редакцији заборавио на време па је, када је његова емисија кретала у етар, морао да отрчи до студија како би стигао да се укључи уживо у програм.
– Сваку ситуацију и сваку прилику користим како бих се орасположио, али и како бих орасположио и људе око себе. Некада тако, као у том случају, чини ми се да смо ту певали нешто, изгубим појам о времену и онда се дешава да морам да појурим до студија. Све то има неку своју драж, на крају крајева ово је динамичан посао – закључује Душан Ивковић. – Адреналин неки пут може да буде и савезник, некада уме добро да „вози” тако да није увек нужно сузбијати га. Ипак, када се камера упали сва неозбиљност остаје по страни, у фокусу су само вести и оно шта стиже до публике.
Владимир Бијелић
