Четири велике куће, свака са површином од 450 метара квадратних, грађене у традиционалном српском планинском стилу, послужиле су му као идеално место за бег из града и то за време првог удара вируса корона и ограничавања кретања у пролеће 2020. Кад је схватио шта му пружају Тара и нетакнута природа, одлучио је да и 2021. проведе на обалама Заовинског језера.
Мандић је тако постао један од армије познатих личности које су живот наставиле ван градске буке и хаоса.
- Пре 25 година, када сам започео обнову имања на дедовини, планирао сам да направим центар у коме ће се окупљати уметници различитог профила: музичари, глумци, балетски играчи, сликари... Тада сам имао 45 година и био сам у пуној снази. Данас, кад сам све завршио, имам скоро 70 година и немам снаге нити воље да се више бавим тиме - рекао је једном приликом творац неких од најлепших песама српске поп и рок музике.
Од кућа га свега неколико десетина метара дели до Заовинског језера. Изградио је понтонски мост дугачак двадесетак метара како би с њега комотно могао да улази у чамац или воду. Део обале на његовом имању ограђен је бовама како би купање било сигурно с обзиром на то да Заовинско језеро важи за веома хладну и опасну воду.
- Уопште ми није досадно. Свирам по шест-седам сати дневно и тек сад видим колико не знам. У Београд долазим ретко, био сам само четири-пет дана у последњој години. Све што ми треба имам на Тари. Кад се ужелим друштва, близу ми је Мећавник, па одем у посету Кусти - констатује Оливер Мандић.
курир.рс/хелло
