Ајакока је био међу првим менаџерима чија плата је досегла милион долара, а националну славу у САД постигао је, између осталог, својим једноставним маркетиншким порукама док је радио у компанијама "Крајслер" и "Форд".
"Ако пронађете бољи аутомобил, купите га", био је слоган када је "Крајслер" представио свој први моноволумен, док је 1956. године смислио слоган "56 за ''56", односно кампању за "Фордове" аутомобиле који су грађанима били доступни за месечну рату од 56 долара, пише црногорски сајт "Банкар".
Ајакокину каријеру умногоме је усмерила реуматска грозница коју је прележао као дете. Због ове болести није му било дозвољено да служи у војсци, те је одлучио да се доказује на другим пољима.
Магистрирао је машинство на елитном универзитету Принстон, а 1946. године се запослио у "Форду" као инжењер у производњи, пратећи свој дечачки сан да ради у аутомобилској компанији.
На сопствени захтев, пребачен је у "Фордово" одељење за продају и маркетинг, а након 14 година постао је потпредседник групе за аутомобиле и теретна возила у оквиру компаније.
Свега седам година након тога постао је извршни потпредседник "Форда" с платом од скоро милион долара и репутацијом "најбољег трговца у америчкој историји, пише "Банкар".
У "Форду" је остао до 1978. године, када му је уручен отказ, а јавност никада није сазнала позадину његовог одласка, јер је компанија бележила профите од две милијарде долара.
Ајакока се потом нашао у "Крајслеру" који је у тренутку његовог доласка био на рубу пропасти. Спас компаније нашао је у позајмици од 1,5 милијарди долара, коју је одобрио амерички Конгрес, а многи сматрају да је Ајакока један од ретких људи који је могао да издејствује такву услугу америчке државе.
Спасавање "Крајслера" био је, како пише "Банкар", мукотрпан посао - затворено је више америчких погона, а више хиљада радника изгубило је посао.
Када је компанија стала на своје ноге, Ајакока је схватио да су америчком тржишу, по угледу на европско, потреби компактни и штедљиви аутомобили, као и велики, породични.
Одатле се родио први моноволумен, који је постао невероватан хит на тржишу, па је "Крајслер" и пре рока могао да отплати свој дуг држави, док је Ајакока поново постао симбол успеха.
Талас успеха "Крајслера" трајао је до позних 80-их година, након чега је компанија почела да бележи све мање профите због јаке јапанске конкуренције. Ајакока је за проблеме у компанији окривио Јапанце, који су, како је сматрао, својим погонима на југу САД уништили све радне стандарде које је аутоиндустрија у Детроиту договорила са синдикатима.
Ајакока је оптуживан да не уме да направи аутомобил који би парирао јапанским.
Он је 1988. године озбиљно разматрао да се кандидује за председника САД, а тадашње анкете показале су да је имао добру шансу да победи.
Незадовољан начином на који је тадашњи председник САД Џорџ Буш Млађи водио земљу, Ајакока је 2007. године објавио књигу "Где су нестали сви лидери?" у којој је оштро критиковао амерички политички и корпоративни врх.
У својој књизи истакао је и тзв. "девет тачака" за поверу будућих лидера - знатижељу, креативност, комуникацију, карактер, храброст, уверење, харизму, компетентност и здрав разум.
