Остварење Слободана Шијана, рађено по сценарију Душана Ковачевића, спада у једно од најбољих остварења домаће кинематогрaфије.
Глумачка екипа је више него имрпесивна, а међу главним ликовима су Павле Вуисић, Данило Бата Стојковић, Богдан Диклић, Мија Алексић, Мића Томић и Бора Тодоровић, као и сам Радмиловић.
Многи не знају за причу у вези са улогом Билија Питона, коју је на крају играо Зоран Радмиловић. Било је сасвим логично да је тумачи Ташко Начић, који ју је годинама играо у позоришту, у представи "Маратонци трче почасни круг", поготово зато што су Шијан и Начић већ сарађивали у још једном Шијановом ремек-делу, филму "Ко то тамо пева".
У јавности је позната прича да је Шијан био тај који је одбио Начића и изабрао Радмиловића. Међутим, један стари интервју баца другачије светло на ову ситуацију. Ташко је изнео другачију верзију.
– Први пут ме Шијан звао када је радио Ко то тамо пева. После тога, мало смо се посвађали, нисмо се добро разумели. Наиме, у његовом следећем филму, Маратонци трче почасни круг, нисам хтео да прихватим улогу Билија Питона, која је била више пантомимска, и то не зато што је мала, јер не правим разлике између малих и великих улога, него што не волим да радим пантомиму и сматрам да ту нисам свој. Шијану је било жао, јер је он од оних који не желе да прекидају сарадњу са глумцем, ако је тај "по његовом броју". Такав глумац мора нешто да глуми, макар било шта. То је некаква Шијанова верност према глумцима – рекао је Начић 1988. године.
Тако је Начић објаснио целу ситуацију, а на срећу, Шијан му није замерио, напротив. Године 1984, Ташко је маестрално одиграо главну, животну улогу, у трећем ремек-делу Слободана Шијана, филму Давитељ против давитеља.
SrbijaDanas.rs
