Позиви се угавном односе на сове утине или, како их још зову, мале ушаре.
“Утина је наша најбројнија врста сова и редовно се гнезди у људским насељима, углавном у преотетим гнездима сврака и врана. Одрасле утине током дана мирују у крошњама дрвећа и тешко их је приметити. Зато је велика вероватноћа да ће у ово доба године ваш први контакт с утинама бити с њиховим пуфнастим младунцима”, каже Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Како истиче, током вечерњих и ноћних часова младунци утина оглашавањем дозивају родитеље да их нахране и лако се препознају по продорном и дуготрајном цијукању, налик на шкрипу љуљашке.
У природи младунаца утине је да излазе из гнезда, шетају по околним гранама и тада често падају на тло, а доспевши на земљу, постају жртве паса и мачака и тада је помоћ људи, како исичу из те организације, више него драгоцена.
“У случају да нађете младунца утине на тлу најбоља помоћ коју можете да му пружите је да га попнете на неку вишу грану дрвета. Ако је мала сова повређена, онда јој је потребна стручна помоћ ветеринара”, саветује Кнежевић.
Да се брига према овим пернатим суграђанима вишеструко исплати говоре и истраживања која показују да једна породица утина поједе до 8.000 глодара годишње.
На овај начин, према истаживањима, сове уштеде милионе евра које би били потрошени на тровање глодара који доводе у опасност живот и здравје људи и животиња.
Орнитолози апелују на суграђане да буду толерантни према совама и да их не прогањају и повређују због оглашавања које им понекад смета.
