Живели су у XIX веку и то што су видели често су казивали куму, тада младом проти, Захарију Захарићу, који је то, као учен и писмен човек ондашњег доба, бележио. Сада је оно као и прича о Тарабићима део туристичке понуде посетиоцима Таре.
– Село Кремна је добило име по јединственом камену - кремену. Сматра се, да су се под утицајем зрачења тог камена овде рађали умни и видовити људи као што су били пророци Митар и Милош Тарабић, који су говорили да ће овде проћи гвоздени коњ на гвозденом путу, када овде људи нису ни знали за железницу, да ће људи причати, а очима се неће видети – када овде није било телефона… Да ће црне гује попити воду из река – што се сада тумачи да су мислили на мини хидроцентрале које воду каналишу у (црне) цеви… Да ће људи уносити некаква сокоћала у куће и да ће се више веровати тим сокоћалима, него родбини и пријатељима – претпоставља се да се мисли на радио и телевизију. А политичких порука у недоглед – открива нам Ужичанин Дејан Ристановић, који се бави презентацијом Креманског пророчанства у туристичке сврхе.
На путу за Тару од Кремана изграђен је за туристе „Дом пророка“ – брвнара која је нека врста музеја, а права кућа пророка Тарабића је удаљена 250 метара од пута и налази се у засеоку села Кремна. Њу туристи ретко посећују, јер од запуштене куће и немају шта друго да виде.
– За живота су Милоша и Митра Тарабића у селу сматрали чудацима и особењацима, али њихов кум прота Захарије Захарић, који је био један од малобројних писмених људи у овом делу Србије, све то бележи и тако настаје „Креманско пророчанство”. Своје рукописе даје доктору теологије Радовану Казимировићу, које објављује књигу „Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство“. Рецензент ове књиге је нико други до владика Николај (Велимировић), данас 77 светац Српске православне цркве – прича Дејан Ристановић.
Креманци се хвале да Тарабићи нису једини људи из села који су могли да завире у будућност. Било их је више: Станоје Мулић, Јово Крпа, Стеван Мулић, Буде Богосављевић, Милоје Ђурдић... Сматрају да није то до њих, него да ово село, на надморској висини око 800 метара, има такав положај, да се наслања на стуб магматских стена који сеже до самог Земљиног средишта, а да се њихови врхови повезују с космичким висинама па вибрације и зрачења удружена са лепотом предела делују да сензитивне људе чини још посебнијим дарујући им моћ да провире кроз расцепе времена и виде оно што тек треба да се деси...
– Оно на шта бих вам, такође, скренуо пажњу је креманска кугла пречника један метар коју ми зовемо још и космичка, јер нико не зна како је настала и како је доспела до нас – као да је с неба пала. Радиолози и парапсихолози кажу да она нема земаљско порекло и да отклања негативну енергију код људи и у окружењу. На жалост, кугла је пукла током пожара 2005. године када се прво од ватре усијала, а потом, током интервенције ватрогасаца хладном водом, пукла. Већи део кугле је изложен код фонтане жеља, а од мањих смо направили талисмане, односно сувенире – објашњава нам Ристановић.
Предузетни Ужичанин инжењер Драган Пјевић позабавио се свим овим феноменима, осмислио музеј, сувенире, издао књигу „Пророчанство пред остварењем“... Његов зет Дејан Ристановић каже да је ово место једна од атракција Таре и да људи радо свраћају у „Дом пророка“. Свратили смо и ми, било нам је занимљиво, мада нисмо сигурни да ли нам је боравак у Кремнама отворио пут јаснијег виђења, али нам је свакако поправио расположење. За почетак, није ни то лоше!
Марина Јабланов Стојановић
Владар Србије из бурета ракије
Претендент на престо краља, Петар I Карађорђевић после неуспеле херцеговачке буне (познате као Невесињска пушка) у којој је учествовао под именом Петар Мркоњић скривао се на Тари. Једне ноћи дошао је у Кремне у кућу проте Захарија Захарића с молбом да му овај помогне и сакрије га од Обреновићевих жандарма, позивајући се на речи свога оца да је у тој кући увек добродошао.
– Прота Захарије (Захарић) прихвати принца и рече да је његова кућа и Карађорђевићев дом. Размишљајући како да га добро сакрије, сетио се пророчанства Милоша Тарабића „ко се буде крио у бурету биће владар Србије”. Наредио је да се раскује једно велико буре, где сакривају краља и убацују једно мање буре с ракијом. Потом закивају буре, а када су дошли жандарми да претресу кућу у подруму су одврнули славине на свим бурадима из којих је потекло вино и ракија, тако је Петар остао неопажен – открио нам је Дејан Ристановић.
Петар никад није заборавио како га је прота Захарије сачувао и када је почетком XX века заиста постао краљ позвао га је на двор и обновио пријатељство с породицом Захарић. Ристановић је истакао да се више пута обистинила и порука „Пророчанства” да сви владари који воде рачуна о Кремнима – дуго владају.
Буре у којем се скривао краљ нађено је у напуштеном подруму, а репарирао га је ковач Пујо Лојаница. Скулптуру краља је израдио Миладин Лекић која је део „Дома пророка”. Поред ње се често сликају људи у жељи да и сами постигну успех. Чак је и Трампова слика била стављана у буре пред његове прве председничке изборе и Драган Пјевић сматра да је и то допринело његовој победи. После тога је слао писма Трампу, америчким амбасадорима, али уместо одговора добио је само игнорисање – зато је тако прошао на изборима за други мандат, јер се оглушио о Кремне!
