ПРЕЛЕПА СРПСКА ПЛАНИНА ЈЕФТИНИЈА И ОД БЕОГРАДА! Цене пријатељске а природа монументална
Цене на Старој планини ове зиме поново су у фокусу јавности, али из сасвим другачијег разлога него на најпознатијим српским зимским центрима
Док се на Копаонику и Златибору често говори о папреним рачунима, Стара планина нуди знатно приступачнију замену, како за дневне излете, тако и за породице које желе неколико дана одмора без озбиљног удара на буџет.
У угоститељским објектима на Старој планини цене су, у поређењу са Копаоником, знатно ниже. Разне врсте домаћих ракија на стази могу се попити за 200 динара, док пиво од пола литра кошта око 250 динара.
Литар вина је 1.250 динара, сокови су 250, а вода од 0,5 литара 150 динара. Љубитељи топлих напитака домаћу кафу, нес или чај са медом платиће 150 динара, док су топла чоколада и кувано вино 250 динара. Грејана ракија кошта 200 динара.
Ни храна не одскаче од тог ценовног ранга. Богат доручак креће се од 400 до 500 динара, пасуљ кошта око 700, гулаш 1.000 динара, пљескавица од 200 грама је 450, пилеће бело износи 500, десет ћевапа 800 динара, док се две палачинке могу појести за 500 динара.
За многе туристе, навикле на знатно више цене у познатијим центрима, ово представља пријатно изненађење.
Цене на Копаонику
Пљескавица до 1.090 динара
Парче пице: 350 динара
Цела пица (60 цм): 2.800 динара
Помфрит: 350 динара
Слатка палачинка: 540 динара
Комплет лепиња: 850 динара
Кафа: 420 динара
Еспресо: 490 динара
Вода 0,25 л: 390 динара
Вода 0,7 л: 640 динара
Лимунада: 480 динара
Топла чоколада: 430 динара
Економски аналитичар Душан Стојаковић објашњава да разлика у ценама није случајна, већ последица различитог позиционирања туристичких дестинација.
- Јасно је да се Копаоник профилисао као монденско место у српским условима. Уз њега иде и Златибор, и током празника чак је кружила шала да они који нису ''богати'' иду у Беч и Будимпешту, док имућнији одлазе на Копаоник. То су центри високог имиџа, где људи долазе и да буду виђени и да демонстрирају свој друштвени статус - каже Стојаковић.
Он додаје да је Стара планина у потпуно другачијој позицији.
- Стара планина је, пре свега, локални зимски центар. Има један већи хотел, приватни смештаји нису у непосредној близини стаза и нема ту врсту луксузне инфраструктуре. Због тога су и цене прихватљивије - објашњава он.
Према његовим речима, високе цене нису економска нужност, већ пословна одлука.
- Чим кафана ради са нижим ценама и има промет, она је исплатива. Екстра профит се прави тек када су цене енормно високе. Цена је јавно исписана и наша је слободна воља да ли ћемо је платити или не - закључује Стојаковић.
Ненад Ж. из Ниша годинама је скијао на Копаонику, а онда су га цене отерале на Стару планину. Неколико година одседа у истом апартману који нуди и домаћу храну по изузетно повољним ценама. Тако колач овде плати свега 180 динара, док је комплет ручак - супа, главно јело, салата, хлеб и дезерт 1.440 динара.
- Све је много повољније него на Копаонику, неке цене су овде чак ниже него у Нишу, а о Београду да не говоримо. Чујем да су у једином хотелу овде много "јаче", али свако има своје приоритете или бира према свом џепу - истиче наш саговорник.
Статистика показује да просечна цена седмодневног зимовања на Копаонику кошта 200.000, док је на Сатрој планини та цена упола мања и износи 100.000 динара.
