Гледаоце је са нове адресе први пут поздравио ове седмице, тачније тачније 15. јуна, а сваког дана ће нам доносити најважније вести из земље и иностранства у термину од 18 часова. За више од 15 година, колико га гледамо крај малих екрана, Јелић је стекао статус професионалца, којем се верује. Препознатљив је по мирноћи и пријатном гласу, али и мери коју има у сваком јавном наступу.
Препознатљиво лице Јавног сервиса Србије је по преласку на Прву рекао да је та медијска кућа увек била препозната као телевизија која ради по највишим светским стандардима, те да је свима изазов да буду део таквог пословног амбијента. У разговору за Дневников ТВ магазин Владимир Јелић прича о овом великом трансферу, али и изазовима пред којима се као презентер вести понекад налазио у студију.
Како вас је дочекала велика пословна промена и прелазак са Јавног сервиса на Прву ТВ?
– Свака добра промена је пожељна и прија. Иза мене су сјајне године искуства на РТС-у, а нове колеге на Првој су ме дочекале на најлепши могући начин. Било је прилично много обавеза у том периоду транзиције, али од 15. јуна све је дошло на своје и моје: „Добар дан“ гледаоцима вести Прве из импресивног новог студија.
Имајући у виду да сте имали искуства у раду на забавним емисијама, размишљате ли о дефинитивном преласку у другачије ТВ формате и некој ауторској емисији?
– За сада сам у водама информативе. Видећемо какве изазове доноси време и да ли ће бити оштрог заокрета у том смислу.
Водитељи „Дневника“ одувек су остављали утисак озбиљних и неретко строгих људи. Колико вас је такав став јавности пратио у приватном животу и шта може да вас изведе из такта?
– У принципу важим за опуштену особу приватно. Моји пријатељи и ја се трудимо да дневне бриге које нас море оставимо по страни и нађемо забаву у неким малим или крупним стварима. Осмех ми је важна ставка не само са друштвом него и са колегама. Некултуру и безобразлук не могу да толеришем.
Због које вести, коју сте морали да презентујете, сте имали кнедлу у грлу?
– Видите, било је много таквих вести, свака је тешка на свој начин и захтева да зауставиш кнедлу у грлу, али ипак ми је најтеже до сада било када сам морао да уживо прочитам имена и годишта преминулих у железничкој несрећи у Црној Гори.
Сем медијског посла, шта је ваша друга страст и чиме волите да окупирате пажњу у слободно време?
– Фотографија је моја велика љубав. Нажалост, не стижем да се бавим тиме у оном обиму као некада. Сада сам се пребацио на „мобилну“ фотографију скоро у потпуности. Најчешће је подмладак у кадру па ми треба брзина да ухватим моменат.
Недавно је ваша колегиница из друге медијске куће погрешно прочитала спортске резултате у вестима. Да ли водитељ „Дневника“ сме да дозволи себи да се искључи из актуелних дешавања док води вести?
– И ми водитељи смо живи људи, грешке се дешавају. Некад ћемо испасти много паметни, некад „мање“, али и направити лапсус. То су нормалне ствари.
Колико је тешко понекад у различитим околностима у студију бити концентрисан на садржај који се чита?
– Временом постајете добро увежбани да било какве околности или расположење не утичу на ваше презентационе способности или концентрацију. Постоји одређена доза стреса и одговорност коју осећате према публици. Није увек једноставно јер смо константно под лупом гледалаца, али кад помислите како је докторима, хирурзима, нема места паници.
Колико се сати припреме и рада крије иза поласатног програма током којег гледаоце крај малих екрана уводите у најактуелније вести?
– Стоји целодневни рад са целим тимом, уредничким и новинарским. Погрешно је мишљење да се наш посао своди на пуко читање вести. Гледаоци морају да вам верују док им нешто саопштавате, а то је једино могуће уколико знате о чему говорите.
Колико је „борба“ са камером и стидљивошћу била тешка за вас као почетника када сте тек ушли у свет телевизије?
– Та унутрашња борба, чини ми се, остаје током целе каријере, али само мењамо узроке борбе. Трема, стидљивост, жеља да свака емисија или наступ буду бољи него претходни...
Владимир Бијелић
фото: Прва ТВ Промо
