ДОДЕКАЕДРИ ЗБУЊУЈУ АРХЕОЛОГЕ ВЕЋ СКОРО ТРИ ВЕКА Рубикова коцка није прва на свету – најстарија је из римског периода
Од 1739. године, када је први пример овог бронзаног, дванаестоугаоног предмета пронађен у енглеској области Мидлендс, већ скоро три века стручњаци и ентузијасти износе бројне теорије о томе зашто су људи ценили те предмете – али њихова сврха никада није потврђена.
До данас је пронађено најмање 120 додекаедара на северозападним територијама некадашњег Римског царства. Сви потичу из периода од краја 2. до краја 4. века. По изгледу су прилично уједначени, истиче класични археолог Михаел Гугенбергер, који је објавио више научних радова о тим објектима. Последњи је пронађен 2023. године, у близини британског Линконшира, а претпоставља се да је у обалском песку провео око 1.700 година.
У студији из 2000. године, Гугенбергер је описао основни облик као правилан или пентагонални додекаедар: 12 пентагона чини странице шупљег тела које се састају у 20 углова. На сваком углу налази се куглица, а свака страна има рупу различитог пречника. Додекаедри су високи од четири до десет центиметара и тешки од 30 до 580 грама, а њихови зидови су изузетно танки. Ни на једном није пронађен никакав натпис.
Како су пронађени у Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Великој Британији, Мађарској, Луксембургу, Холандији и Швајцарској – али не и у Италији – Гугенбергер сматра да је реч о „галско-римским производима“ који могу потицати од келтских племена у оквиру Римског царства. Ипак, не постоје историјски записи или уметнички прикази тих предмета, па су њихово порекло и сврха изгубљени у времену.
Археолози су додекаедре проналазили у гробовима мушкараца и жена, у оставама новца, па чак и на сметлиштима, тако да не постоји јединствено објашњење њихове употребе. Многи истраживачи су покушали да одгонетну њихову сврху – нагађајући да су могли бити оружје, украс, свећњак, даљиномер, мерни инструмент, дечја играчка, коцка, занатски узорак или калем за плетење рукавица.
Како су пронађени у Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој, Великој Британији… – али не и у Италији – сматра се да је реч о „галско-римским производима”
Од преко 50 теорија, већина се данас може одбацити као мало вероватна, пише Гугенбергер. Најприхватљивије објашњење је симболичке природе – у вези с филозофијом старогрчких мислилаца Платона и Питагоре.
У платонско-питагорејској симболици, четири основна геометријска тела представљала су четири елемента: тетраедар – ватру, октаедар – ваздух, икосаедар – воду и хексаедар – земљу. Као пето правилно тело, „додекаедар је представљао свеобухватни симбол васељене“, написао је Гугенбергер у студији из 2013.
Један гроб и кључни траг
Један гроб с додекаедром можда садржи и кључни траг: у женском гробу у Немачкој 1966. године пронађен је тзв. Гелеп додекаедар, који је лежао одмах поред артефакта у облику штапа од кости, што указује да је можда био монтиран као скиптар – симболичко жезло.
Узимајући у обзир келтско порекло предмета, могуће је да је повезан са друидским традицијама.
У другом веку нове ере, мислиоци попут Плутарха обновили су стару идеју додекаедра као симбола повезаног са небесима и космосом, што је, према Гугенбергеру, могло утицати на Келте унутар Римског царства.
„За сада, највероватније тумачење додекаедра јесте да је он космички, свеобухватни симбол“, закључује Гугенбергер, „са функцијом сличном амајлији“.
