Лејди Гага, Барак Обама, Бил Гејтс, Пол Макартни и Џастин Бибер имају нешто заједничко са Џимијем Хендриксом, Џуди Гарланд и Дејвидом Боувијем – сви су леворуки.
Око 10 одсто светске популације дели ову јединствену особину, преноси Зимо. Питање зашто неки појединци преферирају своју леву руку и даље је тема активних научних истраживања.
Генетика је „крива“
Недавна студија објављена у часопису Nature Communications расветлила је генетски аспект леворукости.
Научници су идентификовали ретке варијанте гена познатог као ТУББ4Б, који игра улогу у контроли облика ћелије.
Ове варијанте су значајно 2,7 пута чешће код леворуких појединаца, нудећи увид у генетску позадину и оријентацију примарне употребе руку.
Код већине људи, лева хемисфера такође контролише доминантну десну руку. Одговарајућа нервна влакна прелазе с лева на десно у доњем делу мозга.
„Код леворуких појединаца, десна хемисфера контролише доминантну руку“, објашњава неуробиолог Клајд Френкс са Института Макс Планк за психолингвистику.
ТУББ4Б контролише процес интеграције протеина који је виталан за ћелијску структуру звану микротубуле.
Франкс сугерише да ове микротубуле могу да играју кључну улогу у успостављању асиметрије мозга, која диктира која ће рука бити доминантна, преноси "Н1 Загреб".
Случајна варијација
На основу генетских података више од 350.000 средовечних и старијих људи из британске базе података Биобанк, нова студија открива интригантне увиде.
Док је око 11 одсто учесника било леворуко, преваленција леворукости варира на глобалном нивоу, под утицајем културних и еколошких фактора.
„Мислимо да се већина случајева леворукости јавља једноставно због насумичних варијација током ембрионалног развоја мозга, без специфичних генетских или утицаја околине“, објашњава Френкс.
Стигма која је историјски повезана са леворукошћу, која се огледа у језику и културним праксама, временом је нестала. Међутим, разлике у преваленцији и даље постоје у различитим регионима, што указује на културно потискивање леворукости.
Поред горе наведених импликација, студија такође указује на потенцијалне везе између асиметрије мозга и психијатријских особина.
Појединци са стањима као што су шизофренија или аутизам су вероватније леворуки или подједнако користе обе руке, што указује на заједничке генетске путеве.
„Неки од гена који функционишу у мозгу у развоју током раног живота могли би да буду укључени и у асиметрију мозга и у психијатријске особине“, закључује Франкс.
(Еспресо/ БлицЖена /Преноси А.М.)
