ОСМИ КОНТИНЕНТ СКРИВЕН ИСПОД ОКЕАНА? Научници тврде да је Земља све време крила огромну копнену масу

Познат као Зеландија, овај мистериозни подводни свет остао је углавном невидљив испод океана, док су само мали делови попут Новог Зеланда вирили изнад површине, пише Geekspin.

Сада нова геолошка открића коначно откривају праве границе онога, за шта истраживачи верују да би могао бити давно изгубљени - осми континент Земље, а ово откриће мења све што су научници мислили да знају о древној прошлости планете.

Како је Зеландија нестала испод океана

Научници верују да је прича Зеландије почела пре више од 100 милиона година, када су Земљини континенти били спојени у огромни суперконтинент назван Гондвана. Ова огромна копнена маса укључивала је данашњу Јужну Америку, Африку, Антарктик, Аустралију и делове Азије. Током милиона година Гондвана се полако распадала, а један од одвојених делова на крају је постао Зеландија.

Истраживачи предвођени Ником Мортимером открили су да су снажна тектонска померања постепено одгурнула Зеландију од Западног Антарктика пре око 85 милиона година, пре него што се касније одвојила од Аустралије. Како је копнена маса постајала изолована, њена кора се временом развлачила, стањивала и хладила. То слабљење довело је до тога да велики део континента полако потоне испод површине океана.

Нови докази јачају статус Зеландије као континента

Деценијама су многи геолози сумњали да је овај огромни подводни регион више од обичне колекције разбацаних фрагмената. Међутим, без коначних доказа, научна заједница оклевала је да ове потопљене висоравни и гребене прогласи правим континентом, често их одбацујући као пуке остатке већих копнених маса, наводи се на порталу Geekspin.

Та перспектива се променила захваљујући модерној технологији и новим подацима. Истраживачи су користили геохоронологију, специјализовану технику која мери радиоактивни распад у минералима како би прецизно одредила старост стена, да би направили тачну временску линију настанка региона.

"Датирањем ових стена и проучавањем магнетних аномалија које су показивале, успели смо да мапирамо главне геолошке јединице широм северне Зеландије," објаснили су истраживачи.

Извлачећи узорке са морског дна помоћу софистициране опреме за ископавање, тим је пронашао пешчар, вулканске облутке и базалтне лаве. Ови материјали, који потичу још из раног периода креде и еоцена, пружили су кључне доказе који су били потребни. Налази потврђују да ова скривена маса поседује исти геолошки ДНК као седам континената које данас препознајемо, чиме је коначно учвршћен њен статус посебног света.

Магнетни докази помажу у откривању правог облика Зеландије

Научници су се такође ослањали на магнетне податке како би открили скривену структуру Зеландије испод океана. Проучавајући необичне магнетне обрасце дубоко испод морског дна, истраживачи су идентификовали трагове древне вулканске активности који су помогли у одређивању граница потопљеног континента.

Ови магнетни сигнали тесно су се поклапали са старошћу стена прикупљених из извучених узорака, укључујући велика подручја интраплочастог базалта насталог током креде и еоцена. Ово откриће пружило је истраживачима снажније доказе да је Зеландија много више од разбацаних делова океанске коре, пише Geekspin.

Уместо тога, организовани геолошки обрасци показали су да подводна копнена маса има исту врсту структуре каква се види код признатих континената, додатно подржавајући статус Зеландије као скривеног осмог континента Земље.

Зашто су научници фасцинирани Зеландијом

Истраживачи верују да Зеландија пружа ретку прилику за боље разумевање како се континенти мењају и развијају док се Земљине тектонске плоче померају током милиона година. Пошто већина копнене масе остаје скривена испод океана, сачувала је геолошке доказе који можда више не постоје на континентима изнад нивоа мора.

"Подводни статус Зеландије ни на који начин не умањује њен геолошки значај," изјавио је истраживач из GNS Science.

Научници кажу да потопљени континент пружа важан увид у то како померања плоча могу временом преобликовати континенте. Студије седиментних стена Зеландије показују да су нека подручја вероватно остала изнад воде дуго након што се копнена маса одвојила од суседних континената током касне креде. У међувремену, узорци базалта указују на млађе таласе вулканске активности који су се појавили како су се развијале нове границе тектонских плоча.

Чак и уз недавне пробоје, велики део Зеландије остаје неистражен испод јужног Тихог океана. Истраживачи верују да би напредни алати попут сеизмичког снимања и дубокоморског бушења могли открити још више о структури, историји и настанку потопљеног континента у годинама које долазе.

Очекује се да ће будуће међународне студије и теренске експедиције додатно истражити улогу Зеландије у глобалној тектонској активности и кретању континената. Истовремено, ово откриће наставља да подстиче расправу међу научницима о томе шта се заиста квалификује као континент.