Овај трогодишњак данас осим што се јавља гостима са „добар дан“ и уљудно изговара своје име како би се представио, наравно кад је за то расположен, уме и да замјауче, залаје, имитира звукове које је чуо с телефона гостију, па се људи неретко ухвате за џеп мислећи да им је стигла порука, кад оно, опет Ђоле, који се затим насмеје као човек, и тако изненади и оне који су мислили да су дошли припремљени знањем о овим птицама.
Жако папагаји живе и до 80 година, а фонд речи које могу да науче је неограничен. Пошто је Ђоле константно међу светом, верујемо да ће нас тек изненадити. Кажу да ове птице спадају у најпаметнице и имају интелигенцију петогодишњег детета. Са њима забави никад краја, а њихова способност имитације, што могу да понове разне боје гласа, заиста је запањујућа.
Јована Стојковић из винарије „Ковачевић“ каже да је Ђоле жеља њиховог власника Мирослава, који није нимало погрешио у избору љубимца. Тако овај папагај поред савршеног вина и хране, али и погледа на обронке Фрушке горе, заокупира пажњу гостију у потпуности.
Уме да каже свашта, али и да се стиди, као сада, међутим да се окренемо и изађемо из просторије, рекао би нам и добар дан, изимитирао гласовне поруке на телефону, па запевао, каже Јована кроз осмех, јер на Ђолета нико није равнодушан, јер како и бити на птицу која уме да каже мачко. Међутим, не допушта сваком да га мази, само изабранима.
Јована каже да су имали и неку мачку која је посећивала ресторан, па је чуо запослене како јој се обраћају, отуда и научена реч.
Он кад хоће да прича то ради без паузе, те имитира смех људи и увек има неки коментар кад људи излазе из просторије, каже Јована за овог дивног папагаја, који летње време проводи у башти у свом великом кавезу, док је унутра у затвореном и сигурном.
Јована каже да је у овај ресторан дошла да ради мало после Ђолета и да се први дан на послу нашла у просторији са њим. Заборављајући да зна да прича, окретала се око себе да види ко јој говори добар дан, да би се на крају испоставило да се то Ђоле културно јавља ујутру кад људи дођу на посао.
Долазила нам је група гостију и Ђоле се налазио у стакленом делу ресторана, на крају кад сам схватила да ми Ђоле каже добар дан, почео је да се смеје као да је знао да из прве нисам схватила да ми се он обраћа и да је направио штос, прича Јована и додаје да су с Ђолетом увек неке анегдоте и да је он мала маскота ресторана, јер га људи баш воле.
Једном приликом, Ђоле је завршио код рецепције, да га не би узнемирила велика прослава која се одвијала у другом делу ресторана.
Звони нам телефон и ми се јављамо са кућа Ковачевић, а он у том моменту почиње да производе звукове, прича, пева на сав глас, лаје, ко зна шта су људи помислили, с њим је увек смех, каже Јована.
Одгајивачи кажу да се са овим птицама ради од малена, како би што пре „преломиле“ језик и почеле да причају. Верујемо да ће нас приликом следеће посете Ђоле тек насмејати, а свако ко није има топле препоруке да оде до Ирига и упозна овог страшног Сремца, додуше пореклом из Африке, али темпераментом срдачног и дружељубивог, баш као и људи из Војводине.
Маша Стакић
