Наруџбина је било толико да су пицерије морале да праве листу чекања, а најтраженије су биле пица “Маргерита” и “Маринара”, које су и наједноставније по саставу.
Импресиван резултат, чак и за Наполитанце, утолико више, сто је радило између 30 и 40 одсто укупног броја пицерија у граду, пекле су само оне које су успеле на време да дезинфикују радни простор, после одлуке да је рад пицерија поново дозвољен пре два дана.
Из Напуља је и вест да је локални власник пицерије Ерико Порцијо покренуо хуманитарну акцију под називом “Једна корона пица”.
Циљ акције је да се сваки дан испоручи најмање 50 пица појединцима или породицама које немају пара.
Пица, једно од најпознатијих светских “брзих јела”, је била јело сиромашних у јужној италијанској покрајини Кампања
Према неким историцарима пица је рођена још у време античког Рима, када су војницима који су ратовали за царство, давали брашно, и још неке намирнице, а они су се морали сами да се снађу како да од тога што добију направе јело.
Тесто пице било је за њих замена за посуду, тањир из којг су јели. Светску славу пица је стекла у Америци, осамдесетих година, где су је се сетили и почели правити и продавати сиромашни италијански емигранти.
Осамдесетих година “као славна”, пица се вратила у домовину.
Пицерије су постале омиљено место породичног изласка на руцак, и од првих најједноставнијих и по састојцима најсиромашнијих, листа пица се проширила на више од стотину.
Готово свака италијанска регија има неку своју, посебну пицу.
То је јело које се једе готово свугде у свету, али добри познваоци тврде да ономе ко једном окуси пицу у Напуљу, више ни једна неће бити довољно добра ни укусна.
Специфичност јој даје тесто, које мора бити у исто време танко, хрскаво, али не и тврдо, а састојци само додају, или одузимају, укус и квалитет овом јелу.
