Тардиграде, познате под симпатичним именом водени медведи или дугоживци, су микроскопски бескичмењаци који могу да преживе у готово било којем окружењу.
Познато је да је научницима успело да оживе тардиграде после 30 година дубоког смрзавања.Као „екстремофили“, у неповољним условима живота улазе у стање анабиозе и опстају у непријатељским условима дужи временски период. Али могу ли преживети у свемиру, тачније на Месецу?
Тардиграде, познате под симпатичним именом водени медведи или дугоживци, су микроскопски бескичмењаци који могу да преживе у готово било којем окружењу. Познато је да је научницима успело да оживе тардиграде после 30 година дубоког смрзавања.
Као „екстремофили“, у неповољним условима живота улазе у стање анабиозе и опстају у непријатељским условима дужи временски период. Али могу ли преживети у свемиру, тачније на Месецу?
У априлу се израелска беспилотна свемирска летелица „Берешит“, која је између осталог терета превозила хиљаде дехидрираних тардиграда, срушила на Месец. Један од оних који су се питали да ли ће успети да преживе био је и оснивач организације "Arch,Mission,Foundation“, Нова Спивак.
Иначе, главни циљ ове непрофитне невладине организације је стварање „резевне копије планете Земље“.
Израелска свемирска летелица превозила је прву лунарну библиотеку ове фондације, дигиталну архиву у коју је похрањено 30 милиона страница информација. Такође, носила је и узорке људске ДНК и хиљаде дехидрираних тардиграда.
Није познато колико је терета заправо завршило на месечевој површини после пада.На основу анализе путање свемирске летелице, као и начина транспорта саме лунарне библиотеке, Спивак је у понедељак за часопис Wired рекао да је уверен да је библиотека, „предмет величине ДВД-а направљен од танких листова никла“, преживела пад углавном нетакнута.
Ипак, то не значи да су узорци ДНК или водени медведи у добром стању.
