Емоционални стрес изазива негативну ланчану реакцију у организму. Ако сте љути, узнемирени, напети, фрустрирани, уплашени или депресивни, природни одговор вашег тела је да ослобађа хормоне стреса - кортизол и адреналин. Ови хормони су важни у припреми организма да се носи са стресом, убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак и ниво шећера у крви, каже Поповић за Танјуг.
Како стрес постаје мањи, крвни притисак и рад срца требало би да се врате у нормалу, додаје кардиолог.
Међутим, када је особа стално под стресом, организам не добија прилику да се опорави и то може довести до оштећења зидова артерија и других симптома, као што је бол у грудима, објашњава др Поповић.
Додаје да је код особа које су под јаким стресом, а посебно ако је стрес дуготрајан, један од првих симптома бол у грудима, знојење, стезање у грудима на нервној бази или отежано дисање.
Такође, према његовим речима, у организму се дешава да изненадни пораст адреналина сужава артерије у срцу и причврсти се за ћелије унутар срца.
Ово стање се зове “стресна кардиомиопатија”, појашњава др Поповић, а опонаша срчани удар почев од симптома па све до промена у електричној активности срца.
Он указује и на то да се стресна кардиомиопатија обично лечи у року од неколико дана или недеља, али свакако може довести до слабљења срчаног мишића, конгестивне срчане инсуфицијенције и абнормалних срчаних ритмова.
Анксиозност, такође може довести и до поремећаја срчаног ритма односно аритмије, јер хронично високи нивои хормона стреса могу изазвати напад панике изазивајући симптоме веома сличне срчаном удару.
Бол у грудима изазван срчаним ударом шири се по грудима и протеже у рамена, руке и вилицу, те се постепено погоршава, док се, када је у питању анксиозност, јавља изненадни бол који остаје у грудима и стање се полако побољшава. Многи људи доживљавају лупање срца заједно са анксиозношћу, осећају као да им срце прескаче, трепери у грудима, врату, грлу, чак и у ушима, каже Поповић.
Аксиозност, додаје он, покреће телесни одговор „бори се или бежи“ као део аутономног нервног система.
Када се осећате нелагодно због неке ситуације, може се активирати ваш одбрамбени механизам, повећавајући број откуцаја срца. Иако убрзан и јак рад срца познатији као палпитације, може изгледати алармантно, углавном није опасно и нестаје када прође стресна ситуација која изазива тескобу. Али у неким случајевима палпитације срца могу бити знак озбиљног здравственог проблема, као што је аритмија, додаје др Поповић.
Многи људи се са стресом суочавају на штетан начин, тако што се препуштају прекомерном конзумирању алкохола, цигарета и хране, а то, како поручује, само може допринети развоју срчаних обољења.
Свака особа, која води рачуна о свом општем здрављу, па и здрављу срца као главног покретача, може да научи како да управља стресом. Основно је усвајање здравих навика које омогућавају да се стрес држи под контролом и самим тим срце заштити од обољења, закључио је кардиолог.
