У Србији гастарбајтери Руси, Немци, Турци...

Новим законским актом, начелно, сваки странац који у Србији остварује права по основу рада има обавезу да прибави дозволу за рад. Међутим, Закон предвиђа и поједине изузетке као што су странци који бораве у Србији краће од 90 дана, који су власници, оснивачи, заступници или чланови органа правног лица, а нису засновали радни однос. Такође. изузетак су и упућена лица, која изводе радове на основу уговора о набавци робе, набавци или закупу машина или опреме и њене испоруке, инсталирања, монтаже, оправке или обуке за рад.

Радну дозволу за запошљавање издаје Национална служба за запошљавање, а могуће ју је издати под условом да послодавац пре подношења захтева није отпуштао запослене по основу технолошког вишка, као и да месец дана пре подношења захтева на евиденцији незапослених у Србији није било наших држављана, који имају одговарајућу квалификацију. Издају се и радне дозволе за посебне случајеве запошљавања као што су упућена лица и независни професионалци. Закон поставља услов да упућена лица морају бити запослена код страног послодавца најмање годину дана, као и да је закључен уговор између страног послодавца и послодавца у Србији.



Закон предвиђа и могућност да Влада Србије ограничи број издатих дозвола за рад односно уведе квоте у случају поремећаја на домаћем тржишту рада.

Према подацима НСЗ, који су достављени “Дневнику”, за годину дана примене Закона о запошљавању странаца , закључно са овим месецом, странцима је издато 6.362 радне дозволе. Највише радних дозвола странцима издато је у филијали НСЗ у Београду - 4.497, а потом у Новом Саду - 670. За Ниш је издато 265 радних дозвола за странце, Сремску Митровицу - 119, Нови Пазар - 143, Суботицу - 73, Крагујевац - 82, Чачак - 75, Лесковац - 72 .



У истом периоду, према подацима које је “Дневник” добио од  начелнице одељења за рад са осигураницима, обвезницима и регистром Централног регистра Арнеле Савић, током прошле године је на основу осигурања из радног односа у Србији било пријављено 4.875 страних држављана. За разлику између броја издатих радних дозвола - 6.362 и броја пријављених страних радника - 4.875 објашњено је да не морају сви који су добили радну дозволу бити одмах и запослени, односно не значи да су се сви запослили, а радно место јесте основ за пријаву у Централни регистар који бележи све запослене којима се уплаћују обавезни доприноси.



Највећи број радних дозвола издато је Русима, Кинезима, Турцима, Румунима, Немцима, Грцима и држављанима Босне и Херцеговине. Руси су у Србији најчешће запослени у НИС „Гаспромњефту”, „Лукоилу”, појединим банкама и раде на менаyерским и управљачким местима. Државани Кине раде у трговинама и ресторанима са традиционалном кухињом, док се Румуни и држављани БиХ  најчешће запошљавају као земљорадници и рудари.

Од држављана Евроспке уније највише радних дозвола изда се Немцима, Италијанима, Аустријанцима и Грцима, који су запослени као менаyери у предс-

тавништвима у оквиру својих компанија у Србији и инжењери у фабрикама које су овде отворене.



Љ. Малешевић

 

У Војводини лане 19  дозвола



Из Националне службе за запошљавање “Дневнику” је достављен и податак да је прошле године са евиденције незапослених у Војводини до посла дошло 19 страних држављана, од којих су 12 жене. С друге стране, у Централном регистру обавезног осигурања објаснили су да не постоји техничка могућност за добијање података колико је страних радника у Војводини, као и по градовима, јер се воде само подаци о укупном броју запослених странаца у Србији.