Трећина деце Србије у ризику сиромаштва
Пре неколико дана УНИЦЕФ је објавио да ће 2030. године 69 милиона деце умрети од узрока који се углавном могу спречити, да ће 167 милиона деце живети у сиромаштву,
а 750 милиона жена ће се венчати још у детињству, ако се свет у већој мери не фокусира на тешкоће са којима се суочавају најугроженија деца.
У главном годишњем извештају УНИЦЕФ-а “Стање деце света” приказана је слика сурове реалности која очекује најсиромашнију децу света ако владе, донатори, пословни сектор и међународне организације не убрзају реализацију активности усмерених ка испуњавању њихових потреба.
У оквиру анализе је и истраживање обављено у Србији о положају жена и деце у 2014. Оно је показало да су сиромаштвом највише погођена деца и породице с више деце, па је тако 30 одсто њих у ризику од сиромаштва. Дошло је и до погоршања ухрањености најсиромашније деце: 14 одсто заостаје у расту, док је 10 одсто деце млађе од пет година из ромских насеља потхрањено. Само половина најсиромашније деце узраста од 6 до 23 месеца добија најмање два млечна оброка дневно.
Стопа смртности одојчади у ромским насељима двоструко је већа у односу на српски национални просек. Тек половина деце у Србији похађа неку врсту програма учења у раном детињству – само девет одсто најсиромашније деце и шест одсто деце из ромских насеља узраста од 3 до 5 година иде у вртић, у односу на 82 одсто деце из најбогатијих домаћинстава. Свако четврто једногодишње дете се физички кажњава, а скоро 40 одсто узраста од 10 до 14 година изложено је насилним методама дисциплиновања код куће. Још увек је широко распрострањено веровање – код 52 одсто становништва – да је за децу са физичким или сензорним сметњама у развоју и инвалидитетом боље да иду у специјалне школе, док 68 одсто исто мисли и за децу с интелектуалним сметњама.
Љ. М.