овогодишњи добитник Табаковићеве награде за архитектуру. Ово најзначајније признање за архитектонско стваралаштво додељује Друштво архитеката Новог Сада, а установљено је 1994. у част једног од пионира наше модерне архитектуре, истакнутог градитеља Новог Сада и Војводине, архитекте Ђорђа Табаковића (1897-1971).
Овогодишњи лауреат награђен је за дугогодишњи активан допринос архитектонском стваралаштву и изузетне креативне домете у промовисању архитектонске мисли у домаћој средини. Признање подразумева и приређивање ретроспективне изложбе која је приликом уручења награде отворена у Галерији Матице српске.
Архитекта Душан В. Радовановић (Апатин, 1948) дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду 1971. у класи проф. Станка Мандића, а специјалистички рад из области становања одбранио је 1987. након последипломских студија на истом факултету. Радни стаж је започео у грађевинској фирми “Пролетер” у Сремској Митровици, да би убрзо прешао у Нови Сад 1973. због ангажовања на изградњи ТВНС. У “План институт” прелази 1978, а у “План” 1980. где је радио као одговорни пројектант.
Највише је радио на пројектовању и реализацији вишепородичних стамбених зграда у Новом Саду, од којих су само неки: стамбени блокови Бистрица на Новом насељу, Свилара на Подбари, те стамбене зграде на Детелинари и Лиману, у улицама Корнелија Станковића, Слободана Јовановића, Косовској, 1300 каплара, Јанка Веселиновића, Ђорђа Рајковића и другим. Пројектант је и приградских стамбених насеља Сунчани брег и Липов гај у Каћу и Ветернику. Поред тога, пројектовао је породичне куће, као и ентеријере пословних и услужних објеката.
- Ретроспективне изложбе неминовно упућују поглед на оно што је иза вас. Из ове перспективе, са толико искуства, после 45 година рада у овој струци наравно да би неке ствари сада урадио другачије него у време када сам почињао – каже Душан В. Радовановић. -Рад на архитектонском пројектовању захтева широку стручну подршку и много уложеног времена у том разноврсном и веома дугом ланцу активности на путу од планирања до изградње објеката, најчешће великих инвестиционих улагања.
На питање да ли је код њега опредељење пре свега за стамбену архитектуру одредио лични афинитет или околности Радовановић указује да је то пре стицај друштвене ситуације јер су се у протеклим деценијама, поготово током деведесетих мало подизали јавни објекти и све је усмеравано на стамбену изградњу. Наш саговорник наводи податак да је пројектовао преко 240.000 квадратних метара што је око 5.000 станова просечне величине, значи читаве улице или насеља у Новом Саду.
Радовановић је био члан комисије за израду правилника за пројектовање и грађење стамбених зграда и станова на нивоу Новог Сада и Војводине 2006. као и републичког правилника 2011. и ту су, како каже, многе ствари дефинисане, међутим пошто се данас ради за тржиште многи пројектанти и инвеститори мисле да може да се ради и мимо прописа, може, али питање шта на крају испадне. Регулационим плановима становање је у Новом Саду лимитирано до 6. спрата, сем за пословне објекте којима је дозвољено да имају већу висину, такви објекти су примеренији становању.
- Ја сам емотивно везан за Нови Сад, мени је леп, мада има наравно и неуспелих објеката – одговара Радовановић на питање како му данас изгледа град. - Он се у последњих 40 година потпуно променио, изграђени су силни нови булевари који су пресекли стару матрицу града. Господари тих решења су урбанисти, а не архитекте, али је добро што је ободним булеварима измештен транзитни саобраћај из центра. О вредним објектима који су заштићени законом треба да брине Завод за заштиту споменика културе, а да се руши оно што нема архитектонску вредност како би се искористило грађевинско земљиште опремљено већ инфраструктуром и направило нешто што ће оставити печат овог времена.
Н. Попов
Нова решења за Трг галерија
Ретроспективна изложба Душана В. Радовановића постављена је у репрезентативном простору Галерије Матице српске, на Тргу галерија око кога већ годинама трају полемике поводом његовог уређења што неминовно наводи на питање постављено нашем саговорнику како он са стручног становишта види овај простор.
- Било је већ пар архитектонских конкурса за уређење Трга, али су се градске власти оглушивале о та решења и предлоге и даље га користе као паркинг и рентирају – каже Радовановић. - Нови Сад има неколико лепих тргова и овај би се могао њима прикључити са зеленилом, фонтаном, има разних идеја како би он примереније могао да се уреди.
