НЕЕКСПЛОДИРАНЕ БОМБЕ И ДАЉЕ ПОД ЗЕМЉОМ Опасност прети са више од 150 локација у Србији
Други пут за мање од годину дана у Београду је пронађена бомба заостала из ратова који су се у прошлости водили на овим просторима.
Наиме, у петак је на градилишту „Београда на води” на дубини од око 2,5 метара нађена авио-бомба заостала из Другог светског рата. Пројектил, британске производње, тежак око 500 килограма са 220 килограма експлозива, остао је после савезничког бомбардовања Београда 1944. године. Бомба је у суботу однета у Делиблатску пешчару, где је уништена.
Пре ове, 18. септембра 2024. године на градилишту у Влајковићевој улици у центру Београда нађена је артиљеријска граната заосталу још из Првог светског рата. Граната, калибра 305 мм, тежине 280 килограма и дужине више од једног метра, припадала је, према речима историчара, немачкој војсци у нападу на Београд. И тај пројектил је уништен у Делиблатској пешчари.
Прошле године, 21. априла, у Нишу је пронађена авио-бомба МК 84 тежине око 1.000 килограма, заостала од бомбардовања НАТО-а 1999. године.
Процена је стручњака да старих бомби у Новом Саду има око „Електровојводине”, на Лиману, као и у Дунаву, код петроварадинског насеља Садови
Како је МУП у суботу саопштио, припадници Сектора за ванредне ситуације тог министарства су од 2010. па до краја 2024. године уништили укупно 35.836 неексплодираних убојних средстава, у шта спадају авио-бомбе, ракетни пројектили ручне и касетне авио-бомбе, артиљеријске гранате, ручни бацачи, минобацачке, тромблонске, противтенковске и противпешадијске мине, као и противавиона муниција.
Ове године је, до сада, уништено 427 комада различитих експлозивних остатака рата, 296 комада стрељачке муниције, шест килограма експлозивних материја, пет детонаторских каписли, једно хемијско средсво, 1.641 комад пиротехничких средстава и 29 инертних средстава.
Према подацима Центра за разминирање, у Србији се на још 150 локација налазе неексплодиране авионске бомбе – ракете, неке и на дубини и до 20 метара, које су бацили авиони НАТО-а. Извиђање локација за које се сумња да су загађене неексплодираним авио-бомбама је у току. Када ће бити уништене, зависи, пре свега, од финансија.
Наша земља загађена је и великим бројем касетних бомби. Према званичним подацима, у току бомбардовања 1999. године НАТО је касетном муницијом деловао на више стотина локација у 16 општина. „Жуте убице” највише су расуте у јужној Србији, али и у Владимирцима, Книћу, Старој Пазови и Сопоту.
Загађена и речна корита
Осим на копну, неексплодиране бомбе налазе се и у речним коритима. Утврђено је да се такви пројектили налазе у близини мостова Богојево - Ердут и Бачка Паланка – Ердут, у Новом Саду узводно од Моста слободе и низводно од друмско-железничког моста, затим код Луке „Панчево”, далековода Ритопек – Иваново, код моста Смедерево – Ковин, у Луци „Прахово”, у Сави у Шапцу, у Обреновцу у близини термоелектране и код фабрике у Баричу.
Велика опасност су биле и противпешадијске и противтенковске мине. Претрагом терена у околини сремских села Јамена, Моровић и Батровци утврђено је да су такве мине постављене на безмало 6.000 квадратних метара. Пронађено је и уништено 5.000 разних врста мина, а након разминирања, које је завршено почетком новембра 2009. године, очишћено земљиште је враћено власницима и безбедно се користи.
Старих авио-бомби има и у Новом Саду. У близини касарне „Југовићево” крајем 2010. године и почетком 2011. нађено је 26 мањих и две велике неескплодиране авионске бомбе, које су бацили немачки авиони 1941. године. Процена је стручњака да старих бомби у Новом Саду има око „Електровојводине”, на Лиману, као и у Дунаву, код петроварадинског насеља Садови. Стручњаци кажу да је то ризична ситуација и да су бомбе опасне иако су под земљом више од 70 година.
