НАУЧНИЦИ ОТКРИЛИ СКРИВЕНИ УЗРОК ПАРКИНСОНОВЕ БОЛЕСТИ Решење у обичним витаминима?

Недавна студија идентификовала је цревне микроорганизме који су вероватно укључени и повезала их са смањеним нивоом рибофлавина (витамин Б2) и биотина (витамин Б7), што указује на изненађујуће једноставан третман који би могао да помогне - Б витамине.

"Терапија суплементацијом рибофлавином и биотином показује потенцијал као терапијски приступ за ублажавање симптома и успоравање напредовања Паркинсонове болести", изјавио је истраживач са Универзитета у Нагоји, Хироши Нишиваки, када је студија објављена у мају 2024. године, пише "Science Alert".

Ова неуродегенеративна болест погађа скоро 10 милиона људи широм света, а пацијенти углавном могу да се надају само терапијама које ублажавају симптоме и успоравају напредовање болести. Симптоми обично почињу затвором и проблемима са сном, и до 20 година пре него што се развију деменција и озбиљан губитак контроле мишића.

Ранија истраживања показала су да особе са Паркинсоновом болешћу доживљавају промене у микробиому црева много пре него што се појаве други знаци болести. Анализирајући узорке столице 94 пацијента са Паркинсоновом болешћу и 73 релативно здраве особе у Јапану, Нишиваки и његов тим упоредили су резултате са подацима из Kине, Тајвана, Немачке и САД.

Иако су различите групе бактерија биле укључене у различитим земљама, све су утицале на путеве у организму који синтетишу Б витамине. Истраживачи су открили да су промене у цревним бактеријама повезане са смањењем рибофлавина и биотина код особа са Паркинсоновом болешћу.

Затим су показали да је мањак ових витамина повезан и са смањењем кратколанчаних масних киселина (СЦФА) и полиамина - молекула који помажу у стварању здраве слузне баријере у цревима.

"Недостатак полиамина и СЦФА може да доведе до стањивања цревне слузне баријере и повећане пропустљивости црева, а оба процеса су примећена код Паркинсонове болести", објаснио је Нишиваки.

Сумња се да ослабљена заштитна баријера излаже нервни систем црева већем утицају токсина са којима се данас чешће сусрећемо, укључујући хемикалије за чишћење, пестициде и хербициде.

Ови токсини могу да доведу до прекомерне производње молекула за које се зна да се накупљају у ћелијама које производе допамин у делу мозга званом субстантиа нигра и до повећане упале нервног система, што на крају доводи до тежих моторичких и когнитивних симптома Паркинсонове болести.

Студија из 2003. године показала је да високе дозе рибофлавина могу да помогну у враћању одређених моторичких функција код пацијената који су из исхране избацили црвено месо. Због тога је могуће да високе дозе витамина Б могу да спрече део оштећења, предлажу Нишиваки и његов тим.

Све то указује да здрав микробиом црева може да има заштитну улогу, а и да смањење изложености токсичним загађивачима из окружења може да допринесе превенцији. Наравно, с обзиром на сложеност процеса у развоју Паркинсонове болести, вероватно је да сви пацијенти не пролазе кроз исте узроке, па би сваку особу требало посматрати појединачно.

"Могли бисмо да анализирамо микробиоту црева пацијената или да спроведемо анализу фекалних метаболита. На основу тих налаза могли бисмо да идентификујемо појединце са специфичним недостацима и дамо им оралне суплементе рибофлавина и биотина, што би потенцијално могло да постане ефикасан третман", објаснио је Нишиваки.

Ово истраживање објављено је у часопису "Parkinson's Disease".