УТАЊИЛИ СМО С ПАРАМА? Летња туристичка сезона у целом региону слабија од прошлогодишње АЛЕКСАНДАР СЕНИЧИЋ ОТКРИВА РАЗЛОГЕ ЗА ТО

"Кад говоримо о Црној Гори, то је нама веома важна дестинација, негде око 350.000 српских туриста одлазе у Црну Гору сваке године. Чини се да су они определили да пре свега свој маркетиншки приступ ставе на нека друга тржишта. Они су се обраћали пре свега оним платежнијим гостима из западне Европе. Међутим, та борба је несразмерна, пре свега зато што западни туристи летују у Италији, Шпанији, па и Француској у крајњем случају. Дакле, ту Црна Гора још није у том рангу туристичке развијености да би могла да уђе у ту борбу", рекао је он.

Пре свега, како каже Сеничић, то се односи на путну инфраструктуру, али и на број аеродрома у земљи.

С друге стране проблем су и цене.

"Кад говоримо и о Хрватској, али и о Црној Гори, цене су додатно подстакле људе да не размишљају о овим дестинацијама. И ја бих рекао и цене ванпансионских услуга. Пре свега лежаљки на плажама. Недостатак тих закона који дају могућност туристима да се добро осећају и да не морају по сваку цену да троше новац за неке услуге за које, рецимо, у другим државама не морају. Као што је, рецимо, Грчка која је увела нови закон где половина плажа мора бити доступна свима. Не морате користити мобилијар на плажи, нити плаћати за њега. То је довело до снижења цена чак и самог мобилијара, кад је реч о Грчкој. Док у Црној Гори имате могућност да закупе комплетне плаже, да нико не може да се купа уколико не плати лежаљку", рекао је Сеничић.

Додао је да је нека просечна цена у Црној Гори 30 евра дневно за две лежаљке и сунцобран.

Када је у питању Хрватска, Сеничић каже да велики број индивидуалних српских туриста одлази тамо, и да нема организованих полазака или врло мало у односу на Грну Гору.

"То је углавном део Истре, који је нама најзанимљивији. Последњих година имамо и бележимо значајан број туриста и на том средњем приморју у Хрватској. Али у сваком случају, Хрватска је дестинација која од старта се није предала том масовном туризму. Они су врло циљно и плански развијали одређену структуру и хотеле. Нису дозвољавали хипер изградњу хотела и смештајних капацитета. И то је само по себи у светлу велике тражње, подигло цене значајно. И ове године су, чини се, хрватски угоститељи и хотелијери подигли те цене очекујући да ће то поново да се врате туристи из Западне Европе на исти начин. Нажалост, нису", рекао је он.

Међутим, у августу се ситуација поправља, али свакако неће утицати на комплетне резултате целе сезоне.

Сеничић је оценио да се у целом свету мења туристичка слика и да су на туризам у глобалу последњих пет или шест година утицале нестабилности у свету.

"Ратни сукоби у Европи, колико год они далеко били свима нама у километрима, они су врло близу када погледамо туристичка кретања. С друге стране, имамо још један ратни сукоб између Израела и Палестине. Имате два жаришта које утичу пре свега економски на комплетан свет. Видимо да постоје трендови отпуштања радника у целој западној Европи који су посредни проблеми ових ратних сукоба. И опет уз све то долази до једне глобалне инфлације која такође поспешује управо то повећање цена. А ако погледамо, с друге стране да имамо категорије становништва који у ствари лошије живе у овом тренутку због повећаних трошкова живота, онда је потпуно јасно да туризам мора да трпи", рекао је он.

Говорећи о ситуацији на српским планинама и посећености током лета, Сеничић каже да једино Златибор бележи нешто већи број туриста и страних и домаћих.

"Ове остале планине су негде испод нивоа. И, генерално, домаћи туризам, када је реч о домаћим гостима, бележи доста слабије резултате него прошле године и за то постоје разлози. Мањи је број ваучера, пре свега, с једне стране, али и с друге стране је унутрашња друштвена и политичка ситуација", рекао је он.

Говорећи о преварама на интернету и лажним путовањима, Сеничич је рекао да је важно да се људи едукују и да прегледају више истих понуда кроз различите сајтове, на пример исту кућу или хотел, да провере слике, информације.

Истакао је да се ове године јавило око хиљаду људи који су доживели неку врсту преваре.

Када је у питању платформа Booking, Seničić додаје да могу и ту да се десе одређене непријатности.

"Увек може да вам се деси непријатност када идете на те платформе. Ви онда потпадате под законе тамо где је Booking регистрован. Не можете да остварите никаква права у Србији. То је оно што је најважније да људи знају. А да може бити проблема, може. Пре неког времена смо имали две породице које су преко Bookinga нешто уплатиле. Новац им је враћен. Booking је озбиљна платформа, он је новац вратио. Међутим, боља је варијанта уплаћивати у регуларним привредним субјектима, односно туристичким агенцијама, у земљи из које сте, јер онда можете остварити сва своја права", рекао је он.